Vesti saznaju: Zašto o deklaraciji na dan NDH?
I posle desetak dana od kako je srpsku javnost, pa i svoju Demokratsku stranku, Bojan Pajtić iznenadio Predlogom deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, u javnosti ne prestaju spekulacije o tome zašto je glasanje o spornom dokumentu zakazano baš za 10. april. Oni koji su u deklaraciji videli secesionistički potez pokrajinskog premijera, odmah su prizvali istorijsko sećanje da je upravo na ovaj datum 1941. godine proglašena ustaška kvislinška tvorevina Nezavisna država Hrvatska (NDH).
Obzirom da u Srbiji preovlađuje mišljenje da se ništa ne dešava slučajno, usledile su analogije u sagledavanju "nečasnih namera" Bojana Pajtića. Istina je, međutim, daleko od simbolike i poruke, kojom su proteklih dana mahali zagovornici teze da je Pajtić, insče sin pravoslavnog sveštenika, u autonomaštvu i secesionizmu nadmašio Nenada Čanka.
Skupština autonomne pokrajine Vojvodine uglavnom zaseda četvrtkom, a bar desetak dana ranije utvrđuje se dnevni red naredne sednice. Kako "Vesti-online" saznaju u pokrajinskoj skupštini, dogovor o sednici koja je trebalo da bude zakazana za 11. april obavljen je 2. aprila. Tada je utvrđeno da će na narednoj sednici glavna tačka biti godišnji izveštaj pokrajinskog ombudsmana Aniko Muškinje Hajnrih.
Gospođa Hajnrih je, međutim, zamolila da se sednica pomeri za dan ranije ili dan kasnije, jer je za 11. april imala neke odranije preuzete obaveze. Tako je došlo do toga da sednica bude pomerena za 10. april.
U to vreme, u rukovodstvu pokrajinske skupštine niko nije znao da će već u subotu 6. aprila, pokrajinski premijer izaći sa deklaracijom kao predlogom vojvođanske vlade, zahtevajući da se ona uvrsti na prvoj narednoj sednici parlamenta. Tako je došlo do toga da nesretna deklaracija dobije još jednu novu zavereničku dimenziju, a potpredsednik Srpske napredne stranke Igor Mirović poentira da "privatni vlasnici Vojvodine žele da se o njoj raspravlja - 10. aprila, dan nastanka jedne od najmonstruoznijih fašističkih tvorevina tokom Drugog svetskog rata". Analogiji tako zahvalnoj za senzacionalističke i huškačke naslove.
Simbolika istorijskog kalendara
Istini za volju, srpska istorija prepuna je simboličnih datuma, kada su nam neprijatelji radili o glavi ili smo se mi kao narod opredeljivali za nebesko umesto zemaljskog carstva, filozofiji postojanja teško objašnjivoj savremenim generacijama.
Na Vidovdan 28. juna 1389. knez Lazar je svoje velmože i narod poveo u kosovski boj za koji je unapred znao da ne može biti dobijen. Na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip je izvršio atentat na prestolonaslednika Austro-ugarske monarhije, ali se ne zaboravlja da je Ferdinandov dolazak u Sarajevo, baš na jedan od najsvetijih srpskih praznika, većinsko srpsko stanovništvo u anektiranoj Bosni i Herecegovini moglo da doživi samo kao još jednu provokaciju Beča. Na Vidovdan 2001. Haškom tribunalu je izručen Slobodan Milošević kao prvi bivši predsednik države kome je sudio jedan međunarodni sud.
Ni najveći hrišćanski praznik - Uskrs nije prošao bez zloduhih poruka, pa je tako Hitlerova armada bombardovala Beograd na pravoslavni Uskrs 6. aprila 1941. godine, ali taj praznik su izabrali i Amerikanci i Britanci kada su napravili još veće civilno razaranje Srbije pred kraj rata 16. i 17. aprila 1944. Oni koji veruju da je izbor datuma više od istorijske poruke aktera, pozivaju se na natpis na jednoj neeksplodiranoj savezničkoj bombi na kojoj je ćiriličnim slovima bilo ispisano: "Srećan Uskrs".