Na magarcu za Jerusalim
Prošavši kroz Makedoniju, on je dva dana odmarao u Đevđeliji, a potom je u ponedeljak, 8. aprila, ušao u Grčku, odakle nastavlja put ka Jerusalimu.
- Čeka nas put dug 2.000 kilometara, ali jednu trećinu, od Grčke do Izraela ćemo preći brodom. U Jerusalim planiram da stignem do 15. juna. U Izraelu je zabranjen unos stoke, pokušaću da dobijem dozvolu, ali ako ne uspem, tamo ću kupiti drugo magare i sa njim nastaviti put, a moji prijatelji će Isidora vratiti u Srbiju - kaže Lulu.
Ovaj penzionisani katolički sveštenik pešačeći sa magarcem želi da svetu prenese poruku mira i iskaže protest protiv atomskog naoružanja. Na put je krenuo 25. marta prošle godine, na svoj rođendan, iz rodnog grada Bezanson u Francuskoj. Napisao je testament, izljubio decu i krenuo. Do sada je prepešačio preko 3.000 kilometara kroz Nemačku, Švajcarsku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju i Makedoniju.
Lulu i njegov 15-godišnji prijatelj, magarac Isidor, koji mu nosi stvari i šator, dnevno su prelazili oko 20 kilometara. Magarca je izabrao za saputnika jer je, kako kaže, to životinja siromašnih ljudi, a simbolika je u tome što je Hrist upravo na magarcu ušao u Jerusalim.
Namera mu je bila da za devet meseci, 25. decembra 2012, za katolički Božić stigne u Vitlejem kako bi se poklonio svetom mestu rođenja Isusa Hrista. Nažalost, planovi su mu se izjalovili. Putovanje je morao da prekine u novembru prošle godine u Makedoniji jer se trava pored puta osušila, pa Isidor više nije imao šta da jede. Zahvaljujući dobrim ljudima, Lulu je magarca smestio u etno-selu kod Kumanova, a on se vratio kod svojih prijatelja u Srbiju, čekajući da otopli i da sa Isidorom nastavi hodočašće.
|
Podrška u zavičaju |
- Nikada neću zaboraviti taj trenutak kad smo stigli u Makedoniju i Isidor ostao bez hrane, a ja zabrinut jer me ljudi nisu razumeli šta govorim. Tada su mi pomogli žitelji sela Algunja, koji su obezbedili hranu za magarca. Prema meni su se ponašali kao da sam član njihove porodice, a isto se desilo i u naselju Karpoš u Kumanovu, gde smo se privremeno sklonili, pa sve do etno-sela, gde smo smestili Isidora. Makedonci su me prihvatili veoma toplo i ako mi život dozvoli, kada završim misiju, hteo bih ponovo tu da se vratim i još jednom zahvalim svim porodicama koje su mi se našle u teškim trenucima - rekao je Lulu napuštajući Kumanovo.
Konverse je 50 godina radio kao sveštenik, a četiri decenije je posvetio i radu sa hendikepiranom decom. Uključen je u nekoliko humanitarnih organizacija koje se bore za prava dece, za smanjenje siromaštva i očuvanje prirode.