Tadić ne sme da oprašta ustašama

Posebno je podvukao da se ne smeju zaboravljati stravični zločini koje je "hrvatski narod činio u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Donjoj Gradini"... Srpskoj zvaničnoj politici ozbiljno je zamerio na pokušaju minimiziranja tih zločina, na upornom ćutanju o 700.000 ubijenih Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja, a zarad "mira u regionu".
 

Političarima i državnicima Srbije prebacuje što prihvataju sa zapada revizionističku politiku koja umanjuje, pa tako i opravdava te zločine.
 

Profesor Živanović građu za ovo štivo, kao i nepobitne dokaze, obezbedio je 1964. godine kada je kao član Komisije za utvrđivanje zločina u Jasenovcu, Donjoj Gradini i Staroj Gradiški tadašnje SFR Jugoslavije učestvovao u otkopavanju jama, masovnih grobnica i drugih stratišta.
 

"Kao individua imam pravo da oprostim onome ko mi je učinio nažao. To mi je dužnost kao hrišćanina i Srbina, pravoslavca. Ali niko nema pravo da u ime drugih oprašta, posebno ne u ime preklane dece, ubijenih ljudi maljevima, zaklanih, bacanih u Savu, u masovne grobnice, jame, u užarene peći. Zar se u ime tih nesrećnika nekom zlikovcu ili zlikovcima može oprostiti, ili još gore, kako nekome može pasti na pamet da se izvinjava tim zverima u čovečjem telu. To može samo Svevišnji Bog i niko više", kategoričan je dr Živanović.

Ubice: Ustaše, sveštenici, seljaci Na stavove akademika Živanovića i na činjenice iznesene u knjizi "Jasenovac" reagovao je publicista Slavko Golštajn, predsednik Jevrejske zajednice u Hrvatskoj. Ovaj kontroverzni "istraživač" odgovarajući na Živanovićeve optužbe stao je u odbranu Hrvata, rekavši da Hrvati nisu klali i ubijali, već su to činili fašisti i nacisti. Profesor Živanović kaže da su nacisti su živeli u Nemačkoj, a fašisti u Italiji. "Hrvati su dakle živeli u Hrvatskoj i oni su Srbe, Jevreje i Cigane klali i ubijali noževima ustaša, domobrana, fratara, križara, kardinala, seljaka. Dakle, cela nacija bila je ta koja je činila zločine nezapamćene u istoriji čovečanstva. U tom zverstvima isticali su se hrvatski katolički sveštenici. Od 2.000 katoličkih sveštenika, prema američkim izvorima, njih 1.400 lično je ubijalo i klalo. Znači od trojice hrvatskih sveštenika, dvojica su okrvavili ruke", ističe Živanović.

Svoju oštricu akademik Živanović usmerio je ka aktuelnom predsedniku Srbije Borisu Tadiću sa kojim se sretao i u Donjoj Gradini u čijim masovnim grobnicama leže i članovi Tadićeve familije.
 

"Ukoliko se naš predsednik i pored iznesenih činjenica izvini i tim krvolocima i on spada u grupu žestoko kritikovanih. Znam, njegove su namere dobre. On bi želeo da uspostavi bolje odnose u regionu. Ali te njegove namere one žrtve tamo u Jasenovcu ne odobravaju. E takve žrtve i te naše nezaceljene rane oduzimaju pravo svakom, pa i predsedniku da bilo šta slično u njihovo ime učini."
 

Akademik Živanović posebno se obrušio na srpsku zvaničnu politiku prema Jasenovcu za koju kaže da je bezumna i da najblaže rečeno - izaziva tugu. Ta naopaka zvanična politika čini sve da se ti zločini ili minimiziraju ili zaborave.
 

Svet ne zaboravlja   Profesor Živanović tvrdi da na zapadu znaju mnogo više o hrvatskim zločinima no srpski političari u Beogradu. Tako je u Jad Vašemu, jevrejskom svetilištu, ime Jasenovca urezano je pored Buhenvalda, Aušvica, Dahaua. Spomenik jasenovačkim žrtvama Amerikanci su podigli usred Njujorka, a predsednik Ruzvelt predložio je 1944. godine da se zbog zločina i svireposti Hrvati stave pod protektorat. Engleski publicista Bertrand Rasel napisao je knjigu "Jasenovački zločini" u kojoj je rekao da su se u njemu dešavali "najsvirepiji zločini koje ikada čovečanstvo zabeležilo".

"Srbija našu decu u školama ne upoznaje o strašnom genocidu nad srpskim narodom, a koji je izvršio hrvatski narod, nisu to učile ni prethodne generacije. Nisu učile o zločinima nad kojima su se zgražavali i ti okrutni nacisti i fašisti. I što je čudnije, na zapadu mnogo više znaju o zločinima u Jasenovcu no u Srbiji. To je strašno, to je ponovljeni zločin nad tim svirepo ubijenim Srbima. Naša deca ne idu na ekskurzije u Donju Gradinu i Jasenovac da vide mesto tih stravičnih zločina."
 

Naš sagovornik kaže da srpsku politiku minimiziranja jasenovačkih žrtava potvrđuje i odbijanje Ministarstva kulture Srbije da za biblioteke i škole u Srbiji otkupi primerke knjige "Jasenovac".
 

"Odluka Ministarstva kulture Srbije da odbaci knjigu je direktna posledica te zastrašujuće politike u Beogradu. Knjiga "Jasenovac", dakle, nije ušla u srpske biblioteke i škole zbog takvog stava naše zvanične politike. Jer, u krugovima naših političara na vlasti i u opoziciji postoji velika težnja da se o Jasenovcu ne govori, ne piše i ne priča. To čine zarad saradnje i mira i pod izgovorom da užasnim pričama o Jasenovcu trujemo našu decu. Ova suluda politika rođena je u Beogradu i neguje se u Beogradu", zaključio je Živanović.

Čeka se konkurs Konkurs za otkup srpskih publikacija štampanih 2009. godine, prema informacijama koje su "Vesti" dobile u sektoru za izdavaštvo Ministarstva kulture, još uvek nije raspisan, pa će dela štampana u prošloj godini tek imati šansu da pred stručnom komisijom dobiju zeleno svetlo za otkup. Svake godine prijavi se, prema podacima u ovom sektoru, oko 7.000 autora, a za 2008. godinu, konkurisalo je blizu 9.000 knjiga. "Kandidati moraju prvo da ispune formalne uslove, kao na primer da prethodno predaju Narodnoj biblioteci deset primeraka izdanja da bi stigli pred komisiju", rečeno nam je u Sektoru za izdavaštvo Ministarstva kulture.                                        D. D.