Srbi se baš i ne bore protiv organizovanog kriminala
U izveštaju Varanezea za Evropsku komisiju, završenom u martu ove godine, u koji je Danas imao uvid, navodi se, između ostalog, da su istrage “izložene pritajenom spoljnom mešanju Bezbednosno informativne agencije (BIA)“. Autor izveštaja ovaj problem označava kao najalarmantniji, navodeći da je uticaj BIA, koji potencijalno može ugroziti nezavisnost istražnih organa i poverljivost istrage, posebno izražen kod prisluškivanja telefona.
- Iz većine evropskih obaveštajnih agencija ponaosob, primećeno je da srpska Vojnobezbednosna i Bezbednosno infomativna agencija imaju potpunu kontrolu nad četiri srpska provajdera tako što imaju uvid u njihove kompletne podatke i telefonske razvodnike. Ovo pitanje izaziva ozbiljnu zabrinutost, pošto se čini da srpske bezbednosne službe imaju poziciju potpune kontrole nad obaveštajnim proizvodima, zajedno sa krivičnim istragama, i takođe nad ovlašćenim istražnim i pravosudnim vlastima. Tehnički izgleda da BIA može doći do podataka o telefonskim listinzima i lokacijama bez znanja provajdera i naloga tužioca (član 286, stav 3, Zakona o krivičnom postupku - ZKP), bez obzira da li postoje posebni razlozi za obaveštajni rad ili krivičnu istragu. BIA može vršiti presretanje telefonskih razgovora bez sudskog naloga (jednostavnim pritiskom dugmeta) pri čemu krši Konvenciju o ljudskim pravima, član 41 srpskog Ustava i ZKP. Telefon koji prisluškuje policija, u skladu sa sudskim nalogom koji je uručen BIA, ova agencija može da nadzire i bez znanja policije, tužilaštva i nadležnog sudije, što predstavlja jasno i nezakonito mešanje u krivičnu istragu - navodi se u izveštaju eksperta rađenog za Evropsku komisiju.
BIA, “najjači“ srpski provajder
Posebno se na više mesta u izveštaju razrađuje zašto dve od tri srpske službe bezbednosti (VBA, VOA i BIA) imaju tehničku mogućnost da “dupliraju“ istragu u slučajevima organizovanog kriminala.
Pohvaljeno Specijalno tužilaštvoU preseku stanja u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji u izveštaju Mauricija Varanezea pohvaljeni su Tužilaštvo za organizovani kriminal i službe u Upravi kriminalističke policije koje rade na borbi protiv organizovanog kriminala (SBPOK, Služba za specijalne istražne metode, Službe za prikrivene islednike), ali je ukazano i na neke manjkavosti. Jedna od njih je što u tužilačkoj istrazi ne postoji obaveza pripadnika policije da budu podređeni tužiocu. Navedeno je i da je rad Jedinice za zaštitu svedoka ozbiljno unazađen, ali i da postoje problemi u oduzimanju i upravljanju imovinom stečenom kriminalom. |
- Izgleda da dve od tri gorepomenute bezbednosne službe poseduju opremu i tehničku podršku koje im omogućavaju da nadgledaju i kopiraju kompletna čvorišta podataka četiri srpska provajdera, uključujući i podatke o telefonskim listinzima, SMS/MMS i u lokalizaciji telefonskih korisnika. Osim toga, što je još gore, te bezbednosne službe imaju tehničku mogućnost da presretnu telefonsku komunikaciju, imejlove svakog korisnika nekog od četiri provajdera jednostavnim “klikom“, potencijalno bez sudskog naloga. BIA zapravo funkcioniše kao jedini srpski provajder kako za Službu za specijalne istražne metode (SSIM) u Upravi kriminalističke policije, tako i za Vojnu bezbednosnu službu, s obzirom da BIA tehnički reprodukuje razvodnike četiri provajdera. Treba istaći da uvek kada policija ili VBA žele da izvrše presretanje komunikacije u svrhe istrage, sudski nalog se uručuje BIA ili VBA, koji preko tehničke opreme koju poseduju dupliraju i usmeravaju telefonsku liniju prema SSIM, UKP, koja od pre nekog vremena vrši stvarno presretanje telefonskih razgovora... - navodi se između ostalog u izveštaju evropskog eksperta.
Podsetimo “prisluškivanje“ od strane BIA i VBA je prošle godine bilo u fokusu pažnje javnosti u Srbiji zbog odluka Ustavnog suda Srbije da je ova mera moguća samo uz sudski nalog, a ne odobrenje obaveštajnih rukovodilaca. Još veću pažnju, međutim, početkom novembra izazvala je dosad nerazjašnjena afera “listing“, gde su predsednik Tomislav Nikolić i vicepremijer Aleksandar Vučić javno saopštili da su nezakonito prisluškivani.
Vicepremijer je na vrhuncu te afere saopštio brojčane podatke o broju prisluškivanja od strane BIA. Prema njegovim rečima, od 2006, od kada postoje podaci, pa do 2012. za potrebe BIA i MUP “izvađeno“ je oko 111.000 listinga, a prisluškivano je oko 77.000 internet i telefonskih komunikacija.