MSP odredio rokove Hrvatskoj i Srbiji za podneske

Spor Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde možda će biti rešen i vansudskim putem

MSP je uzeo u obzir činjenice iz protivtužbe koju je Srbija podnela 4. januara, u kojoj se od suda traži "da presudi i proglasi da je Hrvatska prekršila obaveze iz Konvencije time što je u toku i posle operacije 'Oluja', u avgustu 1995, nameravala da uništi srpsku nacionalnu i etničku grupu koja je živela u Krajini ubijenjem pripadnike te grupe, izazivanjem ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda članovima grupe i namernim podvrgavanjem članove grupe životnim uslovima koji je trebalo da dovedu do njihovog delimičnog uništenja", navedeno je u saopštenju.

Hrvatska tužba   Hrvatska je neposredno posle okončanja NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999, MSP podnela tužbu u kojoj se traži da sud Srbiju proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži vlastima u Beogradu da kazne sve počinioce zločina, da Hrvatskoj budu vraćena kulturna dobra i plaćena ratna odšteta u iznosu koji bi utvrdio sud.   MSP je potom odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica UN-a, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.

U saopštenju se podseća da Srbija od Hrvatske traži da "prihvati posledice svojih medunarodno nezakonitih dela, time što će Srbima iz Krajine u potpunosti nadoknaditi svu pretrpljenu štetu i gubitke nastale kao posledica genocida, kao i time što će ustanoviti sve pravne uslove i obezbediti životne uslove za bezbedan i slobodan povratk Srba u njihove domove".

Od Hrvatske se očekuje i da "izmeni zakon o praznicima, danima sećanja i neradnim danima, tako što će ukloniti Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja koji se slave 5. avgusta, kao dan pobede u genocidnoj operaciji "Oluja", sa liste svojih javnih praznika", navedeno je dalje u saopštenju MSP.

"Budući da Hrvatska nije uložila prigovor na ove tvrdnje iz protivtužbe Srbije, Sud nije smatrao da u ovoj fazi mora da donese definitivnu odluku po pitanju da li su navedene tvrdnje u skladu sa Pravilnikom suda", poručeno je iz MSP.

Srbija je 4. januara ove godine podnela protiv tužbu MSP, 10 pošto je sudskom instanci Ujedinjenih nacija upućena tužba Hrvatske kojom se Srbija tereti za genocid.

U tužbi Srbije nalaze se podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i naravno tokom operacija Bljesak i Oluja.

MSP su predočeni i podaci o žrtvama koje su stradale u sukobima do 1995, kao i onima koji su stradali posle ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.

Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata.

U tom kontekstu je ukazano i na masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac.