Čavoški: Izetbegović kriv za rat
Osporavajući nalaze iz izveštaja veštaka optužbe, profesor prava Čavoški je tvrdio da je Izetbegović odbio da potpiše sporazum o ustavnom preuređenju BiH, koji je već parafirao, pošto ga je tadašnji ambasador SAD u Jugoslaviji Voren Cimerman upitao: "A, zašto biste to morali da potpišete''.
Izetbegović je, rekao je Čavoški, "znao da mora da bira između mira i suverenosti u BiH i on je izabrao drugo, što je izazvalo rat u BiH". "Odgovornost za rat u BiH pada na one koji su odbili Kutiljerov plan, koji je bio pravedan".
Na Karadžićevu sugestiju, Čavoški je kazao i da "tim planom nije bilo predviđeno nikakvo premeštanje stanovništva...ni bilo kakvi nasilni obračuni, a kamoli genocid".
Bosanski Srbi su, po svedoku, tokom krize u BiH imali "tri politike" - očuvanje integriteta BiH u Jugoslaviji, a "kada to nije bilo moguće", sporazum sa Muslimanima da bi BiH ostala u "krnjoj Jugoslaviji", da bi na kraju, radi "mirne Bosne", pristali i na
nezavisnu BiH, uz uslov da, kao i drugi narodi, imaju svoju konstitutivnu, federalnu jedinicu.
Čavoški je izjavio i da "nije bilo ustavno-pravnog osnova da se Jugoslavija razbije", nasuprot nalazima veštaka optužbe, koji su preko tog pitanja prešli i "sa simpatijama gledali na secesionističke snage u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH".
Po svedoku, veštaci tužilaštva pogrešno su interpretirali i ulogu JNA, "prikazujući da je ona branila isključivo srpske interese", iako je njena ustavna dužnost bila da brani teritorijalni integritet i suverenitet SFRJ.
"Ja sam smatrao da je trebalo upotrebiti JNA...i da je dužnost države da se brani i odbrani", rekao je Čavoški.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno u ponedeljak, 15. aprila. On je optužen za ratni zločin u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.