Ko su Jehovini svedoci?

Prosečni Jehovin svedok posećuje ili, kako oni kažu, "svedoči" na 10 mesta sedmično. Vode brižljivo podatke i analize. Ponekad "svedoče" sami, a češće po dvoje.

Pripremljeni su da govore, ali ako ne ulaze u kuću, moraju bar da ostave neku literaturu "Kulu stražara", ili neko drugo njihovo izdanje. Časopisi treba da se prodaju, ali prvi put ih poklanjaju. U početku razgovora izbegavaće kontroverzna učenja i veličaće korišćenje Biblije.
 

Jehovini svedoci kažu da oni ne "vrbuju članove od vrata do vrata" već samo slede zapovest Isusa Hrista koja je zapisana u Mateju "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha i učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao..."

Smatra se da Jehovini svedoci imaju preko 6 miliona članova širom sveta. Svake godine obeležavaju svoj jedini praznik Memorijal Hristove smrti i nekoliko puta nedeljno se sastaju u tzv. Dvoranama Kraljevstva, koje im poklanjanju sami članovi. Izdaju polumesečne i mesečne časopise "Stražarska kula" i "Probudite se", kao i druge publikacije.

Jehovini svedoci su u Austriji 8. maja 2009. dobili status religije. U toj zemlji oni imaju 20.000 pristalica i od 1978. godine bore se za priznavanje statusa zvanične religije u Austriji. Ovo priznanje donelo im je prednost da otvoreno mogu da nastupe sa jasnim pravnim statusom.

Odvojenost od sveta Za Jehovine svedoke je važno da ne budu deo sveta, kako je Isus rekao i za svoje sledbenike. Smatraju da treba da pokazuju ljubav prema svim svojim bližnjima, ne mešaju se u politiku i ne učestvuju u ratovima bilo kog naroda i zato odbijaju aktivnu vojnu službu.

Ideologija:
Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će Bog, Jehova, putem Božjeg Kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti, što je omogućeno žrtvom Sina Božjeg, kralja Božjeg Kraljevstva, Isusa Hrista.

Istorijat:
Jehovini svedoci su u savremeno doba počeli da deluju u 1870-im. U početku su se zvali "Istraživači Biblije“ ali su 1931. godine usvojili ime "Jehovini svedoci“. Značenje svog imena vezuju za citat iz Starog zaveta gde Bog one koji se trude da žive po njegovim merilima naziva svojim svedocima.

Osnivač Jehovinih svedoka je, bivši prezviterijanac Čarls Tejz Rasel. Godine 1879. pokrenuo je polumesečni časopis "Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine.

Osporavaju i odbacuju tradicionalne crkvene simbole smatrajući da nemaju biblijski osnov. Na primer, veruju da je Isus Hrist umro na stubu a ne na krstu, i ne koriste ikone u veroispovedanju.

Metode rada:
Postoji nekoliko nivoa preko kojih Jehovini svedoci organizuju aktivnosti u, kako navode, više od 235 zemalja. Globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku. Jehovini svedoci svake godine održavaju i velike skupove ili kongrese. U tim prilikama mnoge skupštine se skupljaju radi posebnog programa biblijske pouke.

Jehovini svedoci ne prihvataju transfuzije krvi zbog svog razumevanja o tome šta Sveto pismo govori o krvi. Od 1961. godine je transfuzija krvi razlog za isključivanje iz organizacije. Jehovini svedoci će dozvoliti (a to se dešavalo) da im i dete iskrvari do smrti, ali neće dozvoliti transfuziju. Svaki Jehovin svedok nosi uz sebe i karticu na kojoj je zahtev, da ukoliko mu se nešto desi, lekari nemaju pravo da mu daju krv.

Vrbovanje
Jehovini svedoci održavaju sastanke tri puta nedeljno na kojima se poučavaju na koji način da vrbuju nove članove, proučavaju sveto pismo iz svojih novina Kula stražara, gde imaju tekstove sa pitanjima i odgovorima koje trebaju da prouče.

Članovi su obavezni da na kraju svakog meseca upišu sate koliko su propovedali,da razdele što veći broj svojih novina, traktata i brošura. Međusobno se nazivaju braćom i sestrama i ne smatraju sebe delom sveta.

Savetuje im se da se ne druže (zbog lošeg uticaja) sa ljudima koji ne pripadaju zajednici, čak ni sa bližom rodbinom ili decom i roditeljima ako je to potrebno.

Osobe koje vrbuju i koje pokazu interesovanje nazivaju "interesentima",i lagano ali sigurno pocinju da ih uvlace u krug iz koga se kasnije vrlo tesko izlazi.

Rođendane ne slave zato što smatraju da se u Bibliji ne spominje da su to činile Božje sluge u prošlosti i zato što se u Bibliji rođendani uvek pominju u negativnom kontekstu. Veruju da slavljenje rođendana ima pagansko poreklo i da su hrišćani do IV veka odbijali da slave rođendane.

Zbog čega ih kritikuju?
U više navrata širom sveta su kritikovani zbog povrede prava maloletnika na zdravstvenu pomoć, u slučajevima odbijanja korištenja transfuzije krvi kao metode lečenja, kod svoje dece.

Kritikovani su i zbog aktivnog rada razdvajanja bračnih drugova u slučaju da jedan od njih istupi iz ove zajednice kao i zbog skrivanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u zajednici Jehovinih svedoka (svi takvi slučajevi moraju biti prijavljeni "starijima"). Početkom 2007. su u SAD postignute vansudske nagodbe u više takvih slučajeva.

Traže se prodavci, po mogućstvu Jehovini svedoci Međunarodni trgovinski lanci i butici u tržnim centrima Poljske od jula 2009. kao prodavce zapošljavaju Jehovine svedoke u želji da suzbiju sitna potkradanja.   Lanac butika sa odećom "Okazion" u hipermarketima trgovinske mreže "Tesko" u Varšavi i Lođu, u oglase u kojima traži nove prodavce ovih dana je među uslove dodao: "Poželjno Jehovin svedok".   Razlog je prost, računaju da će bogobojažljivi Jehovini svedoci poštovati svih 10 Božijih zapovesti, pa i onu "ne kradi".

Čovek tumor-Jehovin svedok

Hoze Mestra iz Portugalije, 51-godišnji Jehovin svedok iz Lisabona, decenijama je odbijao operaciju stravičnog tumora zato što iz verskih ubeđenja nikada nije hteo da preko transfuzije primi tuđu krv, neophodnu za operaciju.

Mestri je tumor počeo da raste na gornjoj usni kada je bio dečak od 14 godina. Lekari kažu da on boluje od hemangomije, kancera koji nastaje kada ćelije kapilara i vena na licu počnu nenormalno da se razvijaju i rastu. 

Povodom izjave  inspektora MUP-a Zorana Lukovića da je u Srbiji delovanje sekti sve opasnije, a da je pod okriljem različitih sekti oko 500.000 građana Srbije, redakcija portala "Vesti-online“ istraživala je šta su sekte, koliko ima aktivnih sekti u Srbiji, šta je njihova ideologija, koje su njihove metode i kako regrutuju svoje članove.