Srećan što peva i za 150 evra

 
- Nedavno sam pevao na jednoj svadbi u Evropi. Vreme fiksnih honorara je izgleda nepovratno prošlo, pa je 14 muzičara i pevača radilo za bakšiš. Kada se sve sabralo i oduzeli troškovi ostalo je svakom po 150 evra! Svi su počeli da kukaju i da se žale na lošu zaradu, a ja sam samo ćutao. Ali, kolege su me toliko iznervirale da sam jednog upitao šta je završio od škole. Odgovorio mi je da ima dva razreda osnovne. Pa, koji posao bi mogao da radi i da zaradi 150 evra za veče sa dva razreda osnovne škole - kaže Bekić.

Vi se ne žalite da vam je to malo para?

- Ne pada mi na pamet da se žalim. Pa, pola Srbije radi mesec dana za te pare! Verujte mi, umoran sam od priča i jadikovki na estradi, a još više od onih koju bez mere lupetaju o honorarima, avionima, kamionima, milionima... Neki se toliko razmeću svojim suludim pričama da se čini da bi im Holivud bio tesan. Ako čovek ne divlja poput mnogih na estradi, ako zbog velikih apetita ne upada u kredite, sumnjive transakcije i kandže zelenaša, 150 evra za veče nije za potcenjivanje. Kao i u svim oblastima, sve je gora situacija i u ovom poslu. Ni svadbe više nisu što su bile. Sve su skromnije, na njima je sve manje gostiju. Mnogi ne dolaze na svadbena veselja čak i bliskih ljudi, jer nemaju novca za poklon, odelo, prevoz.

Pošto je sve manje posla za pevače, mnogi su spas potražili u rijaliti šou programima, a vi...?

- Pravo da vam kažem kolege u Farmi ili Velikom bratu ne mogu gledam. Tek po nekad, onako, bacim oko i zgrozim se. Nekad sam mogao sam da se nasmejem nečijoj gluposti, sad mi je to suviše strašno da bih mogao čak i da se smejem. Ti rijaliti programi su prava slika koliko smo potonuli kao javne ličnosti, kao ljudi, kao nacija uopšte. Preterali smo sa prostaklucima, primitivizmom, pakošću, spletkarenjem. Kao da nas neko plaća da uništavamo sami sebe. Ne mogu da se načudim na šta su sve spremne mnoge javne ličnosti. Za mrvicu lažne popularnosti i po koji evrić, spremni su da degradiraju sebe, svoje porodice, decu da izlože javnom podsmehu, ruganju, svemu i svačemu. A, ko zna koliko će morati da čekaju pare koje su im obećane za sopstveno sramoćenje. Možda i ne dobiju nikad ništa, ali će onda da kažu kako im je to blamiranje bilo besplatna reklama.
 

Neću u red za privilegije - Ovih dana prikupljam dokumentaciju kako bih je predao u Udruženje estradnih umetnika i stekao status istaknutog umetnika. Potvrde o učešću u emisijama, o snimanju trajnih snimaka za Radio Beograd, potvrdu da sam počasni građanin Stare Pazove i član humanitarne organizacije, mnogo toga. A, šta će mi? Sigurno ne za to da bih jednog dana konkurisao za nacionalnu penziju. Ne znam kako ih nije sramota, mnogi su te penzije ionako dobili preko veze. Narod nema 'leba da jede, a oni se guraju u redovima za privilegije - kaže Bekić.    Ni papirić za status - Kad odem negde u inostranstvo, pa me na granici pitaju čime se bavim, a ja kažem da sam pevač, odmah krenu pitanja da li to radim amaterski ili profesionalno. Status istaknutog umetnika nama pevačima dođe nešto kao - diploma. Mnogi veliki umetnici nemaju ni papirić kojim bi dokazali svoje statuse. Dok su popularni ne pada im na pamet da se učlane u neko profesionalno udruženje, da postanu deo nekog sistema. Neki neće da plate članarinu koja je smešna. Misle da će večno biti mladi, traženi, popularni. A kad prođu slava i mladost, onda kukaju. Neki su sami krivi što su završili bez ičega, a nekima je život prosto tako namestio.