Mesić: Miting protiv ćirilice bio skup mržnje
"To nije bio skup tolerancije i demokratskog izražavanja različitog mišljenja, nego skup netolerancije, neretko mržnje, a nedvosmisleno otvorene pretnje legalno i demokratski izabranoj vlasti", naveo je Mesić u saopštenju koje su preneli hrvatski mediji.
Pretnju da će se i silom sprečiti sprovođenje zakona, odnosno postavljanje dvojezičnih natpisa u Vukovaru, Mesić je ocenio udarom na ustavni i zakonski poredak zemlje, a pojavljivanje u vojnim odorama jasnim kršenjem zakona i dodatnim naglašavanjem opasnosti onoga što poručuju.
"U pitanju je daleko više od ćirilice, a prihvatanje formule: ćirilica je isto što i Srbin, a Srbin je isto što i četnik, dovodi u pitanje i sam karakter ove države koja bi trebalo da bude demokratska i pravna država ravnopravnih građana", istakao je Mesić i dodao da bi Evropska unija trebalo jasnije da podrži manjinska prava u Hrvatskoj.
Bivši predsednik Hrvatske poručio je da ga zabrinjava i iznenađuje "lakomisleno potcenjivanje opasnosti što se krije u porukama netolerancije i pozivima na kršenje Ustava i zakona".
Dodaje da je nedeljni protest "potencijalno opasan pokazatelj kojim bi putem mogli da krenu oni kojima se iz dobro poznatih razloga ne sviđa ovaj ili onaj aspekt sadašnje vlasti". U Hrvatskoj je na vlasti koalicija levog centra na čelu sa
Socijaldemokratskom partijom. Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, koji okuplja uglavnom udruženja ratnih veterana, organizovao je nedelju u Zagrebu protest protiv uvođenja ćirilice u Hrvatskoj na kojem se okupilo više od 20.000 građana iz cele Hrvatske.
Organizatori su tražili od vlade da Vukovar hitno proglasi gradom posebnog pijeteta u kojem ćirilica nikada neće biti uvedena u zvaničnu upotrebu. Najavili su da će dvojezične ploče nasilno skidati ukoliko vlada ostane pri stavu da ih postavi. Premijer Zoran Milanović poručio je sinoć da će se zakoni poštovati i ponovio da će dvojezične ploče biti postavljene posle lokalnih izbora koji će biti održani u maju.
Poslednji popis stanovništva pokazao je da u Vukovaru živi više od trećine stanovnika srpske nacionalnosti. Prema zakonu, manjinski jezik i pismo mogu biti uvedeni u zvaničnu upotrebu ukoliko u nekoj lokalnoj zajednici živi više od 33 odsto pripadnika neke nacionalne manjine.