Policija traži Crnog i Lakija!

Nezampaćeno krvoproliće: Jakšić stigao do hola i podlegao povredama

 

Nadzorne video-kamere u blizini ovog hotela - ne baš na dobrom glasu u bankarskoj metropoli na Majni - zabeležile su i drugog osumnjičenog kojem se ime još ne zna, a kojeg inspektori nemačke policije smatraju takođe odgovornim za surovo ubistvo Marka Jakšića (20), rodom iz Zemuna, i njegovog druga Bojana Ristića (37) iz Bora.

"Vesti" su informaciju o osumnjičenim ubicama dobile ekskluzivno, a policija se nada da će i čitaoci "Vesti" svojim informacijama doprineti lociranju i privođenju ruci pravde počinioca krvavog zločina.

Nagrada za informaciju 5.000 evra Traži se ime: Snimak sa sigurnosne kamere neidentifikovanog osumnjičenog sa nadimkom Crni Za sve koji mogu pomoći lociranju i hvatanju osumnjičenih iz hotelu Luksor, policija u Frankfurtu otvorila je telefonsku liniju 0049 69 755 51155 na koju se može javiti svakog radnog dana, od 8.00 do 20.00, a operateri govore srpski jezik.   Pomoću LjR koda, koji takođe objavljujemo, moguće je na smart mobilnim telefonima (uz korišćenje aplikacije za skeniranje LjR koda) pogledati i video-snimak nadzornih kamera koje su snimile osumnjičene. Takođe, poternica se može pronaći i na internet adresi: http://www.facebook.com/PolizeiHessen. Oni čije informacije doprinesu eventualnom otkrivanju i hapšenju osumnjičenih mogu računati na novčanu nagradu od 5.000 evra.

A o kakvoj se surovosti prilikom izvršenja krivičnog dela u ovom slučaju radi dovoljno govori i podatak do kojeg su "Vesti" nezvanično došle, da se čak ni iskusni nemački policajci u svojoj praksi nisu sreli sa tako brutalnim ubistvom.

Bojan Ristić

- Ceo hotel je, od prvog do četvrtog sprata, bio umazan krvlju nastradalih, a njihova su tela bila izmasakrirana brojnim dubokim i širokim povredama stomaka i leđa. Prosto ne verujem da iza ovako brutalnog zločina nije stajao i neki lični motiv, odnosno osveta za nešto što se u prošlosti dogodilo između tih ljudi - kaže izvor "Vesti" u frankfurtskoj policiji koji je zbog prirode svog posla želeo da ostane anoniman.

A o motivima zločina još se nagađa, mada postoje ozbiljne indicije da su Marko Jakšić i njegov prijatelj Bojan Ristić hteli da se u Frankfurtu uključe u biznis sa trgovinom drogom. Soba na četvrtom spratu pomenutog hotela, prema nezvaničnim saznanjima "Vesti", služila im je kao baza za trgovinu, a da li su svojim poslovanjem zasmetali Aleksandru Kneževiću i njegovom kompanjonu - za kojeg se navodi samo nadimak Crni - i to platili glavom, policijska istraga će tek morati da otkrije.

Strašna smrt: Marko Jakšić iz Zemuna

Za sada o tome šta se zaista dogodilo te kobne noći u hotelu Luksor znaju samo ubice koje su i dalje u bekstvu, a policija pretpostavlja da su ubrzo nakon zločina napustili Nemačku. Zato je za njima raspisana i Interpolova poternica, jer se sumnja da se kriju u Srbiji ili Crnoj Gori, ali vrlo moguće i u nekoj od zemalja EU, gde možda imaju poznanike i jatake.

U prilog tezi da se motiv za zločin traži u prevlasti na tržištu drogom, govori i podatak da su i žrtva i osumnjičeni ubica već ranije registrovani kao dileri droge. Marko Jakšić je u Srbiji već bio hapšen kao diler droge, a Aleksandra Kneževića Lakija je crnogorska policija još pre tri godine, "nakon višemesečne istrage", uhapsila u Podgorici.
 

Potvrda iz Podgorice

Kao dilera droge, Aleksandra Kneževića u svojim kartotekama imala je i nemačka policija, što je umnogome olakšalo njegovu identifikaciju kao osumnjičenog za masakr u hotelu Luksor. Na mestu zločina pronađeni su, naime, i tragovi krvi koji nisu pripadali žrtvama, a nakon veštačenja i DNK analize ispostavilo se da pripadaju upravo Kneževiću. Da li se on sam povredio prilikom izvršenja zločina ili ga je braneći se povredio neko od njegovih žrtava, za sada se ne zna.

Kako su "Vesti" saznale u frankfurtskoj policiji, potvrdu da DNK zaista pripada Aleksandru Kneževiću dobili su i od kolega u podgoričkoj policiji. Hladno oružje kojim su izmasakrirani Jakšić i Ristić nije pronađeno.

Policija poseduje snimke nadzornih kamera (sa ulice, ne iz samog hotela) na kojim se vide osumnjičeni kako dolaze na sastanak u hotel Luksor, a nakon zločina udaljili su se peške. Time su demantovane spekulacije nemačkih medija objavljene odmah nakon dvostrukog ubistva, da su "trojica osumnjičenih pobegli automobilom koji ih je čekao ispred hotela".

Sada je sigurno da su bila samo dvojica, te da su pobegli peške jer im nije bilo teško da se u mraku izgube u gustom spletu ulica u središtu Frankfurta. Prema nezvaničnim izvorima u frankfurtskoj policiji, osumnjičeni su imali mnogo sreće da nisu uhvaćeni već na licu mesta, jer su se dvojica inspektora za suzbijanje trgovine drogom nalazili, igrom slučaja, u jednom restoranu preko puta ulaza u hotel Luksor.

Kneževića traže i u Crnoj Gori Aleksandar Knežević Po saznanjima "Vesti" iz izvora u Crnoj Gori, Aleksandar Knežević, zvani Laki, je Podgoričanin. Rođen je 1986. godine u Moskvi, gde mu je otac, izgleda, tada radio i živeo. Zanimljivo je da mu se i otac zvao Aleksandar. On je po tvrdim i pouzdanim, ali ipak nezvaničnim saznanjima svojevremeno ubijen u Moskvi, ali nismo uspeli da doznamo kada se i zašto to desilo. Inače, Aleksandar - Laki Knežević je dobro poznat crnogorskoj policiji, a prvi put se zvanično, kao kriminalac, pominje u jednom policijskom saopštenju od 23. juna 2010. godine, kada je nakon dugotrajnog praćenja uhapšen i osumnjičen za dilovanje droge i oružja. Pretres stana Aleksandra - Lakija Kneževića je doneo berićetan plen: 150 grama kokaina, 10 grama marihuane, pet grama hašiša, šest ručnih bombi, oko 300 metaka raznovrsnih kalibara, više okvira za municiju za automatsku pušku i pištolj, zatim specijalni pribora za lomljenje i obijanje brava, kao i 3.000 evra za koje se sumnjalo da su stečene krijumčarenjem droge i oružja. Aleksandar je nabavljao veće količine narkotika i prodavao ih na podgoričkim ulicama. Za njim je u Crnoj Gori pre mesec i po dana raspisana poternica koja je i sada aktivna - traže ga zbog krijumčarenja droge i oružja, zbog nedozvoljenog držanja oružja, ali do sada niko nije spominjao zločin koji je on, navodno, počinio u Frankfurtu.                                                                                                B. SIMONOVIĆ

- Kroz izlog restorana videli smo u jednom trenutku da se dešava nešto čudno u hotelskom holu, čuli vrisku i povike i odmah smo pretrčali do hotela. U holu smo bukvalno morali da preskočimo okrvavljeno telo Marka Jakšića, koji je uprkos teškim ranama uspeo da se stepenicama spusti do prizemlja, ali je već izgubio previše krvi i zbog toga se onesvestio - ispričao je za "Vesti" anonimni, ali pouzdan izvor u frankfurtskoj policiji.

- Kolega i ja smo potrčali uz stepenice prateći krvavi trag, nadajući se da su ubice možda još u hotelu, ali i da sprečimo da ostali gosti hotela, koji su čuli da se nešto neobično dešava, u panici ne istrče iz svojih soba, i tako možda unište važne forenzičke tragove - dodao je naš izvor.

Svedočenje stanodavca

Ispostavilo se da su ubice, ipak, uspele već da umaknu, a krvavi trag policajce je doveo do sobe na četvrtom spratu gde je bez znakova života, u lokvi krvi, pronađen Bojan Ristić.

U nastojanju da rekonstruišu poslednje dane života Marka Jakšića i Bojana Ristića, reporteri "Vesti" su, čak i pre policije, došli do našeg zemljaka Nedeljka Smiljanića (64) iz Ofenbaha, kod kojeg su ubijeni mladići kao podstanari živeli sve do par dana pre ubistva, kada su se preselili u hotel Luksor. Čitaoci "Vesti" setiće se da smo o tome opširan prilog objavili u "Vestima" od subote 5. januara ove godine.

Smiljanić nam je tada ispričao da je mladiće iz Srbije primio na stan na molbu jednog prijatelja koji mu je rekao da je reč o dvojici radnika koji će raditi na unutrašnjem dekorisanju građevina u Frankfurtu i okolini.

- Kod mene su bili mesec dana, ali na posao nikada nisu išli. Nisam ih pitao od čega žive, ali Marko Jakšić je imao novaca i faktički je izdržavao i Bojana Ristića, te još jednog momka, izvesnog Miloša, kojem ne znam prezime, koji je takođe jedno vreme stanovao kod mene - kazao nam je Smiljanić.

Nekoliko dana pred Novu godinu njegovi podstanari su odlučili da se presele u hotel i već su spakovali stvari kada je na vrata pokucala policija iz Ofenbaha, jer su Smiljanićeve komšije prijavile da ima ilegalne stanare.

- Momci me nisu slušali kada sam im govorio da je svaki Nemac policajac. Oni su odlazili i dolazili kući u sitne sate, i to je komšijama upalo u oči pa su pozvali policiju. Odveli su ih tada iz mog stana, a ja ih nikada više nisam video - izjavio je za "Vesti" Nedeljko Smiljanić.

Policija iz Ofenbaha je kasnije Jakšića i Ristića pustila na slobodu jer nije bilo elemenata da ih zadrže u pritvoru. Nisu imali dokaza da se bave kriminalom, a nisu prekoračili ni dozvoljena tri meseca boravka u Nemačkoj kao turisti.

Nekoliko dana, pošto je u novinama pročitao da su njegovi bivši podstanari pronađeni mrtvi u hotelu Luksor, Smiljanić je u regalu u svojoj dnevnoj sobi pronašao neobičan mali uređaj, po izgledu sličan mobilnom telefonu kakav nikada pre nije video. Ispostavilo se da je reč o elektronskoj mikrovagi kakvu često koriste zlatari, ali i dileri droge. Vagu je odneo u policiju u Frankfurt gde je kasnije pozvan radi davanja iskaza.