"Ako sporazum ne bude potpisan, to će biti tragedija"
"Osnovno je pitanje hoće li biti dogovora ili ne. Ja nisam siguran, sve je još u vazduhu. Puno toga zavisi od stava Vlade u Beogradu. Gospodin Tači je rekao da se kosovska strana slaže sa ponuđenim predlozima. Beograd tvrdi da je to loš sporazum i da ga zato nisu prihvatili", rekao je Džuda.
Navodeći da još ima prostora za telefonsku diplomatiju i da će "važni ljudi nastojati da spasu dogovor, da pokušaju još da približe stavove dve strane", Džuda ocenjuje da je pravo vreme da se sporazum postigne.
"Važno je iskoristiti momenat. Sad ili nikad. Ukoliko sporazum izostane, neće biti sledeće runde. Ketrin Ešton je rekla da je to bio poslednji formalni sastanak, što implicira da je to sve i da nema više rundi. Naravno, to može lako da se promeni. Hajde da pretpostavimo da imamo dogovor i da se proces nastavlja. Ukoliko ovaj proces, ne nužno na premijerskom nivou uz učešće Ketrin Ešton, bude uspešan, otvoriće niz pitanja vezanih za sprovođenje i ostalo. U tom slučaju sam potpuno ubeđen da će EU i dalje biti posrednik i da će pomoći.
Govoreći o tehničkim pregovorima, Tim Džuda kaže da su oni u javnosti pogrešno shvaćeni.
"Mislim da mnogo toga nije ispravno shvaćeno zato što to ljudi nisu videli. Kada god su pregovarači postizali tehnički sporazum, o upravljanju granicama ili kancelarijama za vezu, bilo je još puno razgovora u Briselu u kojima su učestvovali drugi zvaničnici, ljudi zaduženi za tehničku primenu dogovora. Oni su dogovarali detalje o stvarima koje su veliki šefovi utanačili. Ostavljano je ekspertima za tehničke stvari da utanače detalje. Nakon što se postigne „veliki dogovor“, ako se uopšte postigne, siguran sam da će se dijalog nastaviti, mora da se nastavi u nekoj formi. Kako bi, inače, sve bilo implementirano? Može se postići dogovor kako će funkcionisati ta buduća asocijacija opština, ali to ostavlja mnogo tehničkih pitanja, tako da sam siguran da će se nastaviti. Ali u jednom trenutku desiće se da neko postavi pitanje“Zašto moramo da idemo do Brisela da bi pregovarali, imamo oficire za vezu u Beogradu i Prištini, da li je onda neophodno da putujemo u Brisel. Zašto se jednostavno ne bi sastali u Prištini ili Beogradu“. Nakon toga će sve postati normalno".
Džuda smatra da sprovođenje eventualnog dogovora na terenu neće biti nimalo lako.
"Ništa neće biti lako, ali to nije razlog da se dogovor ne postigne. Biće teško, pogledajmo samo prethodne dogovore. Sporazum o zvezdici ili katastru - sve te stvari bile su teške i biće teške. I ako se postigne sporazum o severu, tek će njega biti veoma teško primeniti. Ali jednom kada Vlade potpišu sporazum, ostaće na službenicima i ljudima na terenu da to sprovedu. Posle svega, to im je posao".
Tim Džuda nema dilemu da li je Kosovo najveći izazov Srbije na putu ka EU.
"Mislim da je Kosovo najveći, mislim da ne postoji ni jedan drugi suštinski problem. Postoji milion malih problema, svaka zemlja ih ima. Ali ovo pitanje nedefinisanih granica u smislu da Srbija ne priznaje nezavisno Kosovo, mislim da je to veliki problem. Nije ni čudo što su ljudi u Briselu nakon iskustva sa Kiprom, a ne govorimo o ekonomskim problemima na Kipru, govorimo o unošenju glavnih problema jedne države sa nerešenim pitanjima u Evropsku uniju, tvrdi u stavovima. Iskustvo sa Kiprom bilo je model i ljudi su rekli, "ne želimo to više da radimo“. Tako da mislim da je Kosovo najveći problem, ne vidim ni jedan drugi, fundamentalni problem koji može sprečiti Srbiju da uđe u EU", zaključuje Džuda u intervjuu KIM radiju.