Hoće li Jat leteti za Ameriku?

Podsetimo, od raspada Jugoslavije Jat nije leteo prema SAD, Kanadi ili Australiji. Od tada pa sve do danas se u više navrata pokušavalo s raznim eksperimentima.
Pre ravno deceniju je s Uzbekistan ervejzom otvorena linija od Taškenta preko Beograda do Njujorka. Međutim, projekat je bio kratkog daha.

Potom su plasirane razne ideje, čak i da Jat sam iznajmi avione za dugolinijski saobraćaj, pa sve do nedavne ponude azerbejdžanskom Azalu da iz Bakua poleti za Beograd, pokupi putnike i nastavi za Njujork.

Najnovija ideja je da na letovima Er Berlina (u kojem je Etihad manjinski suvlasnik) Jat dobije svoj kod, te da prevozi putnike do Čikaga i Njujorka. Ono čime se, međutim, malo ko u Srbiji bavio jeste pitanje da li je dugolinijski saobraćaj uopšte održiv iz Beograda, kada i pod kojim uslovima.

Pre svega, da bi bilo koja kompanija poletela iz Srbije prema SAD, naša zemlja mora da dobije takozvanu kategoriju jedan, odnosno dozvolu da se taj saobraćaj realizuje.
 

Mali koraci za početak   Uvođenje interkontinentalnog saobraćaja u današnjim konkurentskim uslovima na tržištu, verovatno ne bi uspelo ako bismo primenili stari sistem linija sa velikim brojem tačaka i malom frenkvencijom letova. Da bi se saobraćaj obavljao sa niskim troškovima po ponuđenom sedištu neophodno je da se ostvari visoka frekvencija letova, makar se u početnim godinama saobraćaj ograničio na samo jednu ili dve dobro odabrane destinacije koje imaju najveći potencijal lokalnog i tranzitnog prevoza - navodi Simić.

- Kada dugo godina nemate dugolinijski saobraćaj, onda se smanjuje tržište i njegov potencijal pada. Svet se u međuvremenu jako brzo menja. Naravno da će svako reći da je dobro da zemlja ima prekookeanske letove jer to ubrzava povezivanje ljudi. To takođe znači i da bi, recimo Beograd, privukao deo tranzitnog saobraćaja, baš kao što sad ljudi putuju do Minhena, Frankfurta ili Londona, a tamo presedaju za transatlantske letove - kaže za Vesti dr Aleksandar Simić SAFA inspektor, predsednik borda jedne evropske aviokompanije, avijacijski oditor i međunarodno priznat stručnjak.

Pitanje je samo - da li je to u Srbiji moguće, da li ćemo više ikada videti velike avione u nacionalnim bojama kako se spremaju za put na drugi kontinent.

- Jasno je da u nekim prekomorskim zemljama odavno postoje brojne zajednice naših sunarodnika, a u poslednjih dvadeset godina te su zajednice dosta veće. Postoji verovatnoća da se na nekim relacijama obezbede dovoljno jaki saobraćajni tokovi da bi se organizovali letovi.
 

Ništa bez dva aviona Za regularan početni saobraćaj bi verovatno bile potrebne bar dve jedinice a verovatno bi se niski troškovi i dobro punjenje putničke kabine lakše mogli obezbediti savremenijim i manjim dvomotornim avionima za dugolinijski saobraćaj, poput „boinga 767“, na primer. I to je bila ideja Jata pre šest godina, te je poslovodstvo čak i poslalo posade na školovanje za taj lip letelice, ali se plan nikada nije realizovao.

Za nas je najvažnije da pre obnavljanja takvog saobraćaja nacionalni prevoznik obezbedi u Beogradu priključni regionalni saobraćaj, kompletira svoju bazičnu mrežu u evromediteranu i konsoliduje svoj ekonomski položaj. Treba imati u vidu da veliki evropski prevoznici i njihove vazduhoplovne vlasti nisu naročito srećne kad neka mala zemlja ima takve ambicije, jer one žele pre svega da, primera radi Jat "hrani" putnicima njihove prekookeanske avione u centrima poput Londona, Pariza, Frankfurta, Minhena i drugih velikih aerodroma - navodi Simić.

Dakle, od Beograda bi u prvom redu trebalo napraviti tranzitni centar u koji će se slivati putnici iz bar šest-sedam država, a odatle leteti dugolinijski. Podsetimo, danas nijedna zemlja u našem okruženju nema interkontinentalni aviosaobraćaj, ni Mađarska, ni Rumunija, niti Bugarska, a da ne govorimo o Hrvatskoj, Makedoniji ili BiH.

Treba nam i saradnja s drugim kompanijama i alijansama kako bi one priključile veze za tranzitne putnike od krajnje tačke naše interkontinentalne linije do svih ostalih destinacija u regionu. To su komercijalni ugovori na linijama drugih kompanija poput "kod šera" i sličnih aranžmana.