Tribunal odbio Karadžićev zahtev da svedoči Naser Orić
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajcuheg Ogon Kvona (O-gon Kwon) naznačilo je da Orićevo svedočenje, iako relevantno, ne bi bilo od velike materijalne pomoći budući da su sudije iz drugih izvora već dobile dovoljno informacija o temama o kojima je Karadžić želeo da ispituje Orića.
U obrazloženju odluke, veće je naglasilo i da Orić nije bio u Srebrenici u vreme ofanzive VRS na enklavu u julu 1995. Orićevo svedočenje, po Karadžićevom zahtevu, značajno je za odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH
igrao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.
U zahtevu da Tribunal posebnim nalogom (subpoena) obaveže Orića da svedoči, Karadžić, koji se brani sam, precizirao je Orić može posvedočiti da "ABiH nikada nije demilitarizovala Srebrenicu, kao što je zahtevao sporazum sa UN i da su, pošto je Srebrenica postala 'zaštićena zona' UN, njegove jedinice posedovale i dopremale teško i pešadijsko oružje, skrivajući ga od Unprofora".
Odbrana je Orića nameravala da ispituje i o "velikoj količini" oružja i municije prokrijumčarene u Srebrenicu početkom 1995. helikopterom iz okoline Žepe.
Napadi iz Srebrenice na srpska sela 1992-95, uključujući i one neposredno pre ofanzive Vojske Republike Srpske na grad u julu 1995, takođe su, po odbrani, moguća tema Orićevog svedočenja. "Mnogi civili su brutalno ubijeni u tim napadima".
"General Orić može, takođe, svedočiti da su se jedinice ABiH često pozicionirale blizu posmatračkih punktova Unprofora i otvarale vatru u nameri da navuku vatru bosanskih Srba na osoblje UN i izazovu međunarodnu intervenciju u svoju korist", tvrdila Karadžićeva odbrana.
Karadžić je želeo da Orić potvrdi i da je veliki deo humanitarne pomoći dostavljene za civile u Srebrenici uzimao za svoju vojsku. Kao obrazloženje za zahtev da Orić svedoči, Karadžić je naveo i da Orić može pružiti "insajderske informacije o tome da je bosanska vlada žrtvovala Srebrenicu i njene stanovnike kao deo strategije da
dobije delove Sarajeva koje je želela" u okviru rešenja za obustavu rata.
"Svedočenje generala Orića je relevantna za dokazivanje da je Karadžić imao legitimni vojni razlog da naredi napad na Srebrenicu, kako bi prekinuo komunikaciju između Srebrenice i Žepe i okončao napade iz zaštićenog područja", pisalo u podnesku.
Haški tribunal je 2008. oslobodio Orića krivice za zločina nad Srbima u Srebrenici i okolini, usvojivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu kojom je bio osuđen na dve godine zatvora.
Prvostepenom presudom, Orić je 2006. bio proglašen krivim zato što nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993. Budući da je od hapšenja 2003. bio u pritvoru Tribunala u
Sheveningenu, Orić je odmah posle prvostepene presude 2006. bio pušten na slobodu.