Od Radovana krili sastanak o Srebrenici

Ovo tvrdi nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Bosnu, Jasuši Akaši, i to će biti jedna od glavnih tema njegovog iskaza 24. aprila kao svedoka odbrane bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.

Akaši će sudu ponuditi dve tajne depeše sedištu UN u Njujorku, koje je uputio 17. i 18. jula 1995. godine, i to posle sastanka koje je 16. jula imao sa Miloševićem i Mladićem.

"U drugoj šifrovanoj depeši sam izneo zapažanje da s obzirom na visoku osetljivost prisustva generala Mladića na sastanku u Beogradu, zajedno je dogovoreno da se ta činjenica ne pominje u javnosti. Shvatio sam da je prisustvo generala Mladića bilo veoma osetljiva tema pošto je on trebalo da bude pod komandom doktora Karadžića, koji očigledno nije bio obavešten o tom sastanku", ističe Jakaši i navodi da je ranije i sam primetio kako vojni komandanti često osporavaju čelnike RS.

Govoreći o događajima u Srebrenici, Akaši je priznao da su muslimani često koristili zaštićene zone kao mesta u kojima bi se trupe Armije BiH odmarale, obučavale ili organizovale napade na snage bosanskih Srba.
 

Ubistvo dve srpske devojčice Akaši će govoriti i o istrazi ubistva dve srpske devojčice od 9 i 11 godina, 12. marta 1995. godine na Grbavici. "U razgovoru sa Alijom Izetbegovićem on mi je rekao da je to bila reakcija muslimana na prethodno granatiranje Sarajeva od 'pijanih srpskih vojnika koji su u brdima slavili nečije venčanje'", svedoči Akaši.

"Te zaštićene zone, uključujući i Srebrenicu, bile su više vojni kampovi nego zona bezbednosti za civile", tvrdi Jakaši.

Govoreći o Sarajevu, bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za BiH priznaje da su komandanti Unprofora, generali Brikmon i Mekenzi, znali da muslimanska vojska vrši artiljerijske napade iz topova, minobacača i tenkova postavljenih u blizini bolnica, škola i objekata UN.

"Čineći to, oni su provocirali kontranapade Srba po ovim objektima kako bi izazvali reakciju svetskih medija i u tome su i uspeli", kaže Jakaši.

On je najavio da će govoriti i o tajnom naoružavanju muslimana tokom embarga na uvoz oružja, preko aerodroma Tuzla. Sletanja aviona u zoni striktne zabrane letova od Saveta bezbednosti UN, pedantno su evidentirali posmatrači Unprofora, a Jakaši svedoči o izveštaju NATO-a koji je nakon evidentiranja letova od 10. i 12. februara 1995. u izveštaju Savetu bezbednosti naveo da je istragom utvrđeno da su to bile "ili NATO letelice ili srpski aviosaobraćaj"?!

"Dana 23. februara 1995, poslao sam memorandum Kofiju Ananu u kome sam ga upozorio da je NATO tražio od Unprofora da svoj izveštaj o tajnim letovima u Tuzli prilagodi njihovom. Anan mi je odgovorio istog dana izražavajući zabrinutost činjenicom da su izveštaji NATO-a nekompletni i neuverljivi", samo je deo iz izjave koju će Jasuši Akaši dati pred Haškim tribunalom.
 

Amerika tražila nastavak rata Akaši smatra da je kriza u bivšoj SRFJ mogla da se izbegne da je bilo jedinstva velikih sila, ali i nije bilo odluke SAD da se ratni sukob u Bosni ne prekine sve dok Srbi drže najveći deo teritorije BiH. "U velikoj meri velike sile su imale različite poglede o uzrocima rata. SAD su obezbedile bosanskoj vladi nedvosmislenu pomoć, a Rusija je to isto učinila u odnosu na Srbe. Francuska i Velika Britanija su, manje ili više, pokušale da budu neutralne, dok je stav Nemačke bio između onog SAD i evropskih zemalja", tvrdi Akaši.   Alija odbio istragu o Markalama Nekadašnji izaslanik generalnog sekretara UN kaže da nije bilo moguće utvrditi odakle je stigla granata ispaljena na pijacu Markale početkom 1994. godine. "Na osnovu istrage koju je po mom naređenju sproveo general Mišel Gauter to se nije moglo ustanoviti. Sledećeg dana je Karadžić je bezrezervno prihvatio istragu UN, ali su je Alija Izetbegović i Haris Silajdžić odlučno odbili", kaže Jasuši Akaši.