Život od ušteđevine iz Inzbruka

Od dede nasledio znanje o zemlji, od roditelja i dalje dobija novac: Novica Radojević

"Otac Milija i majka Zorka Radojević su otišli u Inzbruk kad sam imao nepune dve godine, a ja sam ostao u Ćovdinu sa babom Živkom i dedom Milanom. Tata se patio radeći na građevini, a majka u bolnici kao spremačica. Da nije bilo njih, danas ništa ne bi smo imali jer su oni u belom svetu sticali i ulagali u zavičaj", kaže Novica.

"Poljoprivreda je moj život, čak i ako sam svestan da je svaki ozbiljniji poljoprivredni rad, po nepisanom pravilu, na granici iracionalnog jer proizvodnja i prodaja, pa samim tim i život zavise od nadrealnih sila, tesno isprepletanih sa državom, ali i prirodom. Nekad se namćori država, a nekad priroda", objašnjava za "Vesti" Novica Radojević, podsećajući da je Ćovdin, još u vreme Miloša Obrenovića, bio poznat kao poljoprivredni kraj.

Brine o deci

"Godine prolaze, a ja se sve češće pitam šta ću u nasledstvo da ostavim deci, a da to nije nasleđe od mojih roditelja gastarbajtera", neveselo se pita ovaj cenjeni voćar, proizvođač rakije, koji kaže da je izvoz njegovog proizvoda što smo bliži Evropi, sve dalji.

Greška

"Nisam želeo da se priključim roditeljima u Austriji, ali danas me nagriza crv sumnje da sam pogrešio. Život u Srbiji sve je teži i sve više je to puko preživljavanje, pa nisam siguran kojim putem decu da usmeravam. Niti da im kažem: 'učite školu, pa bežite u beli svet, a ne mogu ni da ih savetujem, ostajte ovde'", kaže Novica.

Prvi pisani podaci o ovom kraju su iz 1820. godine. Naime, prema tevteru aračkom iz tog perioda, nahija požarevačka je tada u svom ataru imala sedam kneževin - moravsku, mlavsku, golubačku, Homolje, Zvižd, Pek i Ram. Tada se ovde od ratarstva, stočarstva i voćarstva dobro živelo, a danas je to sanak pusti.

"Došlo ludo vreme, poljoprivrednici proizvode gubitke, a ne zaradu, pa sam prinuđen čak i u petoj deceniji života da se oslanjam na takozvanu deviznu infuziju, koju dobijam od roditelja, dijasporskih penzionera", kaže Novica i objašnjava da je tugu za roditeljima, koji su otišli u Inzbruk, trbuhom za kruhom, kada je imao nepune dve godine, "lečio" ljubavlju prema pokojnom dedi Milanu.

"Deda mi je bio ljubav, sigurnost i snaga, sve ono što klincima predstavljaju roditelji. Toliko sam bio vezan za njega da ni na njivu nije mogao bez mene. Zahvaljujući njemu sam upoznao prirodu i zavoleo poljoprivredu", objašnjava Novica, dodajući da je njegov deda Milan svakoj voćki nadenuo ime i po njemu je zvao, a to, priznaje, radi i on danas.

Nagrađena rakija iz dedinog starog kazana

"Rakiju sam naučio da pravim uz dedu i njegove pajtaše, pa sam umeće i znanje uz materijalnu podršku roditelja iz Inzbruka pokušao da pretočim u posao, ali slaba je zarada. Sve je to tavorenje i pretakanje iz šupljeg u prazno. Zlatna medalja koju sam dobio 2008. godine, na novosadskom Poljoprivrednom sajmu ne može da mi obezbedi dobar život, pa i dalje moja porodica živi od mame i tate", kaže Novica, pokazujući čuveni dedin kazan, od koga je sve počelo...

"Kod nas je sve skromno, pa i rakiju proizvodim u stogodišnjem rakijskom kazanu, nasleđenom od dede", veli Novica, nutkajući nas svojim proizvodima. Lepeza ponude šarenolika, počinje s mlečnim proizvodima jer proizvodi i mleko, preko lekovitih likera i rakija, dok domaćin kroz osmeh dodaje da njegova pića leče i dušu i telo.