Bogataši, budžet je prazan

Oni koji ne mogu da opravdaju prihodom imovinu, platiće 20 odsto poreza na onaj deo za koji to pokriće nemaju

Iako su očekivanja države bila da će se javiti nekoliko hiljada takvih, "Vestima" je u Poreskoj upravi rečeno da se zaključno sa 29. martom, prijavilo njih samo 751.
Rok je pomeren, ne samo da bi stiglo što više prijava, već su to tražili i obveznici.

Naum je da konačno, posle skoro deset godina od usvajanja u praksi, zaživi Zakon koji reguliše unakrsnu kontrolu prihoda i imovine. Cilj je da se razotkriju svi koji su izbegli da plate porez na prihode, kako oni koji poseduju mnogo više od prihoda na koje plaćaju porez, pa tako i da se istraži da li je ono što imaju legalno stečeno.

Za sve koji ne mogu da opravdaju prihodom imovinu, prema zakonu sledi 20 odsto poreza na onaj deo za koji nemaju to pokriće.

Poreska uprava je, osim pomeranja roka, preložila i izmenu Zakona o poreskom postupku, kojom bi svi koji ne prijave imovinu u određenom roku morali da plate kaznu od tri odsto vrednosti celokupne imovine.

Direktor prvi podneo prijavu

Na pitanje "Vesti" koliko je poreskih prijava stiglo iz dijaspore, u Poreskoj upravi odgovaraju da za sada ne raspolažu takvim podacima. Ipak, saznajemo da je direktor Poreske uprave Srbije Ivan Simič, koji ima slovenačko državljanstvo, a po ocu i srpsko, prvi iz dijaspore koji je podneo prijavu.
Ona se može se podneti putem portala E-porezi na sajtu uprave ili poštom na adresu Save Maškovića 3-5, 11000 Beograd.

Ignorantski stav najbogatijih ljudi u državi prema njenim institucijama stručnjaci vide kao njihov pokušaj prikrivanja imovine, a produženje roka ocenjuju kao slabost države.

Saša Radulović, stručnjak za poreze, ističe da ovako mali broj prijavljenih pokazuje samo to da građani prikrivaju imovinu.

- Pogotovu je to slučaj sa imovinom u inostranstvu, gde se ona ili ne prijavljuje ili se prebacuje na nekog drugog. Skrivanje imovine je u svakom slučaju, nesporno, dok je produženje roka nerazumljivo. Nije jasno šta će se to promeniti za nekoliko meseci - naglašava Radulović.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da je država u prošlosti toliko reketirala ljude da se sada građani plaše da prijave imovinu.

- Bez obzira na to da li su imovinu stekli legalno ili nelegalno građani se plaše da prijave imovinu jer misle da se država onda doći da im uzme sve. To je problem ove države jer reketira sopstvene građane - kaže Pavlović.

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je pomeranje roka dodatno urušilo poverenje u institucije.

- Verujem da su procenili da je veći broj ljudi sa takvom imovinom pa pokušavaju da ih privuku kako bi imali veće prihode od imovine koju će oporezivati. Broj bogataša koji se prijavio je vrlo skroman, a državi je veoma važno da dođe do para za budžet i sada na sve načine gleda kako to da uradi - kaže Kovačević.