Najteža odluka: Zajednica srpskih opština ili Ahtisartijev plan
Do sada je u pregovorima Priština imala podršku SAD, a i posrednika EU, da bi s manjim odstupanjima Ahtisarijev plan trebalo da bude rešenje za "normalizaciju odnosa Beograd-Priština" što je ključni uslov da EU junu odobri Srbiji datum za početak pregovora o članstvu.
Najviši srpski zvaničnici upozoravaju da se pritiskom samo na srpske pregovarače ne može očekivati da Beograd konačno, zbog datuma pregovora o članstvu s EU, suštinski pristane na Ahtisarijev plan.
Najpre zato što bi to bila vrsta ucene, a i zbog toga što je Beograd mnogo šta već uradio na primeni evropskih reformi, posebno u pravosuđu, te i u primeni do sada postignutih dogovora u dijalogu s Prištinom, što je nedavno istakao i evropski komesar za proširenje Štefan File.
Diplomatski izvori u EU su Agenciji Beta rekli da je teško prihvatiti ocenu da i SAD i EU u stvari pokušavaju da vide do kojih krajnjih granica bi rukovodstvo Srbije pristalo da popusti u zahtevima za formiranje zajednice srpskih opština s ovlašćenjima za policiju, sudstvo, za izdavanje građevinskih dozvola, i da prištinske
bezbednosno-policijske snage ne dođu na sever Kosova.
Za Srbe na Kosovu i za Beograd povlačenje svih srpskih tzv. "paralelnih institucija", na čemu insistiraju naročito SAD, kao i Nemačka i još neke članice EU, a da prethodno srpske opštine ne dobiju institucionalnu zaštitu, te i svoju policiju i sudstvo, značilo bi da bi bezbednost i sudstvo na severu Kosova potpuno
preuzeli Kfor i Euleks.
Kad bi se Kfor i Euleks u budućnosti postepeno povukli, na toj teritoriji bi policijsko-sudska vlast postala prištinska, što bi neminovno dovelo do ozbiljnog masovnog protesta i suprotstavljanja tamošnjih Srba koji najavljuju i mogućnost da proglase svoju skupštinu, odnosno samostalnost.
SAD naročito naglašavaju da bi zajednica srpskih opština na Kosovu s bitnim ovlašćenjima bila nešto nalik na Republiku Srpsku u Bosni, iako su srpski pregovarači predočili da bi ta zajednica imala daleko manje nadležnosti i "državnosti" nego Republika Srpska. Prema međunarodnim diplomatskim izvorima, da se ovlašćenja za srpsku zajednicu na Kosovu ne mogu porediti s "državnim ustrojstvom" RS svesni su i u Vašingtonu i nekim prestonicama EU, ali se smatra da
se mora postaviti brana da srpska autonomija na Kosovu ne bi u budućnosti prerasla u entitet kakav imaju Srbi u Bosni.
U svim pokušajima posrednika, visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i njenog tima, da se stavovi dve strane pomere ka rešenju, u suštini nije ponuđeno ništa više što bi značilo da se iole bitno odmaklo od rešenja u Ahtisarijevom planu.
Na tome stalno uporno insistiraju vlasti u Prištini, ponavljajući da rešenje za sever Kosova i zajednicu srpskih opština, što traži Beograd, može biti samo ono koje će biti uklopljeno u kosovske zakone i ustav, čiji je sastavni deo Ahtisarijev plan.
Pregovarački tim i državni vrh Srbije je dosad naglašavao da nije moguće da se samo od Beograda očekuju ustupci, iako je potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić, kojeg u EU i SAD smatraju ključnom ličnošću u vrhu srpske vlasti, rekao da je Beograd spreman na kompromis zbog budućnosti Srbije.
Srpska strana je stavila do znanja da će Beograd zahtevati da se, uz institucionalnu zaštitu za Srbe na Kosovu obezbedi i zaštita imovine i objekata Srpske pravoslavne crkve, a srpski pregovarači su veoma spremni da reše i pitanja energetike i telekomunikacija.
Uoči sutrašnje runde dijaloga se posebno aktivirala i američka ambasadorka u Prištini Trejsi Džejkobson, koja je posetila posrednike EU u Briselu, i u suštini poručila da Vašington potpuno podržava prištinske vlasti, naglasivši da timu kosovskog premijera Hašima Tačija "čestita na obavljenom teškom poslu… i
fleksibilnosti i kreativnosti" u pregovorima.
Tači je izjavio da Priština "ni jednom i ni pod kojim okolnostima neće prihvatiti nešto što će kršiti Ustav", da "neće dozvoliti da se na Kosovu recikliraju neuspeli modeli, bilo da se radi o Republici Srpskoj, ili o nekoj podeli, autonomiji ili specijalnom
statusu severa Kosova".
Prema njegovim rečima, sporazum s Beogradom bi morao obuhvatiti ne samo "udruženje srpskih opština", već i bezuslovno rasformiranje "paralelnih struktura Srbije" i ostala osetljiva pitanja kao što su nestali, energetika, telekomunikacije.