"Srbija ga predala, Hrvatska ubila"

Rajko je osuđen na pravdi Boga: Savo Štrbac

Milošević je uhapšen u Srbiji 2011. na osnovu međunarodne poternice Biroa interpola u Zagrebu, a izručen je sledeće godine, iako je već teško oboleo od raka jednjaka. Ova bolest je najverovatnije i razlog smrti. Direktor Veritasa Savo Štrbac kaže za "Vesti" da je slučaj Rajka Miloševića jedan od najupečatljivijih primera hrvatske zloupotrebe pravosuđa, Interpola, ali i kršenja prava izbeglica od strane Srbije.

Uhapsili 23 Krajišnika

Prema podacima Veritasa, na osnovu ovih poternica, u Srbiji su uhapšena 23 Krajišnika. Trojica su do sada izručena Hrvatskoj, jedan proces ekstradicije je u toku, dok su ostali postupci obustavljeni. Od 23 uhapšenih, sedmorici se sudilo ili se i dalje sudi pred Većem za ratne zločine u Beogradu, nakon što je hrvatska ustupila njihove predmete srpskom pravosuđu.

- Milošević je umro u najgorim mukama, u završnoj fazi metastaze raka, čekajući odobrenu obnovu procesa. Umro je u ćeliji koju je delio sa 39-godišnjim Radenkom Radmilovićem, koga je Srbija takođe izručila Hrvatskoj na osnovu interpolove poternice nekoliko meseci ranije.

Zajedno su, pre devet godina, i osuđeni u odsustvu za ratni zločin, odnosno navodno maltretiranje nekih Hrvata u Banjskoj. Radenku je počeo obnovljeni postupak i najverovatnije će biti oslobođen, a Rajko, evo, nije dočekao slobodu - kaže potišteno Štrbac.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je procesuirala njih dvojicu za nedokazan zločin, ali zato ništa nisu učinili da izvedu pred sud ljude koji su 1991. godine izveli jedno od najmostruoznijih etničkih čišćenja.

Sahrana bez novca

Savo Štrbac kaže da je Rajkov sin Dragiša (30) otišao u Hrvatsku kako bi sahranio oca, zato što nije imao novca da ga preveze i sahrani u Srbiji.
- Muka sa srpskim izbeglicama je i u tome što u selima odakle su više nema nikoga, pa je i Dragiša jedva pronašao trojicu Srba koji će mu pomoći da iskopaju raku i sahrane ovog mučenika - kaže direktor Veritasa.

- I Milošević i Radmilović su iz Požeške kotline, odnosno 26 sela podno Papuka i Psunja iz kojih je većina Srba morala da pobegne na osnovu neverovatne pisane naredbe Kriznog štaba Požege, od 28. oktobra 1991. godine. To je bila prva i jedina naredba takve vrste u Evropi posle Drugog svetskog rata i predstavljala je direktan dokaz svesnog progona Srba u Hrvatskoj - kaže Štrbac.

Pokojni Milošević je sa većinom svojih sunarodnika poslušao to pisano naređenje, a u selima su ostali uglavnom stari i nepokretni.

- Tokom te akcije ubijeno je 67 Srba, mahom staraca, među među kojima i Rajkova majka Mileva Milošević (1938), koja je ubijena naočigled njene majke Drage Radisavljević, a zatim spaljena zajedno sa kućom. Međutim, i pored očiglednih dokaza da je u ovih 26 sela sprovedeno etničko čišćenje do danas niko nije odgovarao - navodi Štrbac.

Izbeglička muka

Uhapšeni Rajko Milošević se po progonu iz Šnjegavića privremeno nastanio u Bapskoj u opštini Ilok, u istočnoj Slavoniji, odakle je početkom 1997. godine, prilikom "mirne reintegracije" Slavonsko-baranjske oblasti u ustavnopravni poredak Hrvatske prešao u Srbiju i nastanio se u Laćarku kod Sremske Mitrovice. Tu je živeo sve do dana hapšenja, kad ga je policija privela tokom rutinske, saobraćajne kontrole.

Direktor Veritasa ističe da je slučaj Miloševića još jedan od očiglednih primera zloupotrebe Interpola od strane Hrvatske.

- Na osnovu poternica iz Zagreba, širom sveta je do sada uhapšeno 117 Srba iz Hrvatske, od kojih su 35 ekstradirani u Hrvatsku. Od ovog broja, sedmorica su već oslobođena svih optužbi, dok je protiv osmorice optužba odbijena ili je postupak obustavljen nakon prekvalifikacije dela ratnog zločina u oružanu pobunu.

- Međutim, ovde leži još jedna zamka za sve te nesrećenike, jer prekvalifikacijom dela oni automatski gube mogućnost da traže obeštećenje za vreme provedeno u pritvoru - ističe Štrbac.