"Vođstvo Dačića vredno divljenja"
Visoki funkcioner Stejt dipartmenta je ukazao da "zaključci Evropskog saveta daju jasnu smernicu o tome šta treba ostvariti“ i ocenio „da su EU i visoka predstavnica Ešton uložili ogromne napore da olakšaju ovaj proces“.
Šta bi se moglo dogoditi ukoliko ne bude postignut sporazum?
"Ako ne bude sporazuma, na EU će biti da utvrdi kako Srbija i Kosovo mogu da nastave da ostvaruju svoje ciljeve o evropskoj integraciji. Bila bi propuštena prilika da se poboljšaju životi svih ljudi na Kosovu, naročito na severu, a odnos Srbije s Kosovom nastavio bi da odvraća resurse i vreme od fokusiranja na ekonomski razvoj i regionalnu stabilnost".
Priznanje nije element dijalogaPojedini evropski političari tvrde da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova pre nego što se pridruži EU. Da li zastupate isto mišljenje? "Ne mogu da ulazim u diskusiju o mišljenjima predstavnika ili država članica EU. Ipak, priznanje Kosova nije element EU dijaloga". |
Srpski mediji izvestili su da ste ohrabrili premijere Srbije i Kosova da „normalizuju odnose“. Da li ste stekli utisak da postoji volja na obema stranama da to bude učinjeno?
"Kao što je to potpredsednik Bajden učinio s predsednikom Nikolićem u Rimu, nastavljamo da izražavamo punu podršku SAD obojici premijera u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU i to ćemo i dalje činiti. Državni sekretar Keri zamolio me je da posetim Brisel nekoliko puta kako bih premijerima Dačiću i Tačiju lično preneo podršku SAD za njihove napore i ciljeve, kao i za EU proces. Bivša državna sekretarka Klinton je to podvukla prošle jeseni, kada je putovala i u Beograd i u Prištinu s visokom predstavnicom Ketrin Ešton. A mi smo o tome razgovarali kada je prvi potpredsednik Vlade Srbije Vučić posetio Belu kuću i Stejt dipartment u decembru".
"Svrha dijaloga je da se olakša normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i omogući svima kretanje prema stabilnijoj i prosperitetnijoj budućnosti. Na obe strane postoji politička volja da se nastavi konstruktivni zajednički rad i saradnja s visokom predstavnicom Ešton kako bi se došlo do sporazuma. Jasno je da nijedan sporazum neće biti idealan za bilo koju od strana. Ipak, obe strane shvataju šta će dobiti i obe strane su voljne da zauzvrat pronađu rešenja. Mi to pozdravljamo".
"Ekonomija je najveći problem Srbije"Koji su najveći izazovi koje će Srbija morati da prevaziđe u narednim mesecima? "Prema mom mišljenju, najveći izazov Srbije jeste unapređenje njene ekonomije i poboljšanje života za sve koji žive u Srbiji. To je pak još jedan razlog zbog kojeg se nadam da će dijalog biti uspešan. Nadam se da će nam sporazum omogućiti da na vrh bilateralne agende SAD-Srbija stavimo diskusije o ekonomskom investiranju, o antikorupcijskim naporima". |
Šta su najveće prepreke za postizanje sporazuma između Beograda i Prištine?
"Nijedna strana ne može da priušti sebi da se drži načina razmišljanja koji je region zatočio u konflikt i stagnaciju. Vreme je za raskid s prošlošću, za raskid sa strahom i za razmišljanje o budućnosti. Mislim da lideri i u Beogradu i u Prištini žele da to učine. Znam da su odluke teške, ali Vlada Srbije je pokazala da je dorasla izazovu razmišljanja o najboljoj budućnosti za sve građane".
Kako ocenjujete korake koje su do sada preuzele srpske vlasti na planu rešavanja ključnih problema?
"Obe strane su preduzele značajne korake u ovom procesu. Vođstvo premijera Dačića, uključujući njegovu sposobnost da uspostavi radne odnose s premijerom Tačijem, bilo je vredno divljenja. Tekuća primena postojećih sporazuma, naročito o integrisanom upravljanju prelazima, bila je važna. Obradovalo nas je što smo videli da se predsednik Nikolić sastao s predsednicom Jahjagom u januaru. Ipak, kao što je pojašnjeno Zaključcima Evropskog saveta, Srbija mora da reši ključno pitanje u dijalogu: pronalaženje rešenja za sever i paralelne strukture koje se tamo nalaze".
Smatrate li da će Srbija dobiti datum za početak pregovora o pridruživanju EU u junu?
"To je odluka koju samo EU može da donese. Mi se, svakako, nadamo da će ishod biti takav".