Magija na Balkanu (4): Brašno koje donosi muža

 

To su mesta koja zaposedaju vile i nečastive sile. Verovalo da pogača napravljena od brašna, samlevenog u vodenici, koja se nalevo okreće, i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, može da pomogne u lečenju od nekih bolesti. Vodenica je imala moć da reši i mnoge ljubavne probleme uz pomoć određenih magijski radnji. U tom slučaju veliku ulogu je imala omaja, voda koja prska sa vodeničnog vitla. Po narodnom verovanju omaja je naročito pomagala nerotkinjama.

Miodrag Milošević, zvani Mića Trmka, iz Glavice kod Paraćina, radio je sve i svašta u životu, a 1994. godine je preuzeo je vodenicu svog oca Aleksandra. Pošto je i njegov deda Milutin bio vodeničar, Miodrag je treća generacija pomeljara. Najzanimljivije od svega je da on nije običan vodeničar, već da pomaže devojkama da se udaju i deci da progovore.

 

- Devojke koje ne mogu da se udaju dolaze kod mene da im pomognem. Moraju da donesu majicu koja ide uz telo da je vežem za osovinu, a potom pustim kamen da melje brašno da bi udaja bila uspešna. To treba da se uradi rano izjutra, kada sunce izgreva. Proces se ponovi tri puta, a majica stoji na osovini zavisno od starosti osobe. Stvari obavezno mora da okači devojka koja želi da se uda, a ja mogu da ih skinem. Pored toga ona mora da uradi jedan ritual s metlicom - priča Miodrag za "Vesti".

Recept protiv grada Nekad su na Đurđevdan, u svanuće, seoski mladići odlazili do prve vodenice i uzimali letvu kojom se prekida tok vode i zaustavlja rad mlina. Noseći je naizmenično optrče selo, pa je, pre izgrevanja sunca, opet vrate na isto mesto. Veruje se da je sve što se našlo u tom krugu te godine zaštićeno od grada. Ako se slučajno dogodi da počne grad, tu letvu uzima vodeničar i njome maše u pravcu gradonosnih oblaka.

Ovaj magijski ritual je skoro uvek imao uspeha, jer devojke obavezno da dođu da mu zahvale. Nedavno je jedna došla s mužem od koga nije sakrila tajnu. Miodrag ne zna kakva je to viša sila, ali zna da se njegov trud isplati.
 

- U vodenicu dolaze i deca koja nisu progovorila do četiri-pet godina. Sameljem brašno i ispečem kolačić koji dete treba da pojede. I to se ponavlja tri puta. Sve deca koja su bila u mojoj vodenici posle pričaju brzo i tečno. Kamen je sila koja sve pokreće. Zapravo, glavno je čeketalo. Dok ono skakuće po kamenu, ja pričam određene reči. Počinjem tako što kažem da kao što čeketalo čeketa, da tako i to dete priča - navodi Miodrag.
 

Nedavno ga je posetila i jedna porodica koja je na privremenom radu u Švajcarskoj. Njihovo dete je pričalo, ali je posle jedne svadbe potpuno prestalo da govori. Bilo je drugi razred osnovne škole. Njegov otac je išao svuda, ali niko nije mogao da mu pomogne. Obećao je da Miodragu napraviti kuću ako njemu pođe za rukom. Miodrag je rekao da će uraditi sve što zna, da ništa ne traži i da je Božja volja šta će se dogoditi. Posle posete vodenici dete je progovorilo. Porodica je nekoliko puta dolazila, ali Miodrag nije hteo novac, jer ne želi da zarađuje na tuđoj muci.
 

- Ima dosta zlobnih ljudi koji su spremni svašta da urade. Tako su i meni nešto napravili kad sam bio mali. Nikako nisam mogao da spavam u kući. Dešavalo mi se da zaspim na kućnom pragu, ali nikako nisam mogao da legnem u svoj krevet. Najčešće bih dolazio u vodenicu i spavao sa vodeničarem. Moj pokojni otac Aleksandar išao je kod ćerke Ilije vračara i ona mi je pomogla. Kasnije me je naučila da pomažem devojkama koje ne mogu da se udaju i deci koja ne govore. Ne umem da "gledam" u sudbinu jer me to nije zanimalo da učim - otkriva Miodrag kako je savladao zanat.

Ilija je bio poznati vračar u kraju. Priča se da je Bugarima rekao da će da izgubiti rat, a oni su ga bacili u kazan s vrelom vodom. Njegova ćerka je nastavila da otklanja čini.