Maziti, ali ne razmaziti

Vaspitanje i usmeravanje dece je jedan od najvažnijih zadataka porodice

Za pravilan razvoj deteta veoma je važno da mu roditelji stvore topao i prijatan dom, ali još važnije je pravilno vaspitavanje dece.

Možemo slobodno da kažemo da je porodica prva škola života u kojoj dete stiče osnovno znanje o ljudima, o njihovim međusobnim odnosima, ali i uopšte o životu kao i problemima sa kojima će se kasnije susretati.

Nedoslednost

U lošem vaspitanju retko kad nailazimo na samo jednu vaspitnu grešku, obično se radi o kombinaciji grešaka. Tako, uz maženje ili previše strog roditeljski stav dopunjeno neprestanim zanovetanjem, upoređivanje dece i učestalim promenama, čas popustljivošću, pa strogoćom, a onda odustajanjem i opet popustljivošću, od dece pravite nesigurne male ljude, a kasnije nesigurne odrasle ljude pune kompleksa.

U porodici stiče prva iskustva koja će kasnije u životu pokušati više ili manje uspešno da primeni.

Najčešća i najveća greška u vaspitanju dece jeste roditeljska popustljivost prema svojim naslednicima. Razmaziti dete ne podrazumeva, maženje i pokazivanje ljubavi kroz nežnost, već preterano popuštanje i obavljanje svih dečjih obaveza, radi zaštite, mada sve te zadatke može i dete samo da uradi.

Razmažena deca vrlo brzo pokažu na ružan način, posledice maženja. Postaju samovoljna, nesamostalna, sebična, preosetljiva, a često i nedruželjubiva jer se slabo kreću u društvu vršnjaka.

Beže od sistematskog rada, izbegavaju obaveze i uvek traže da neko umesto njih odradi posao, ma šta to bilo, posao u kući ili školske obaveze... Takva deca mogu da pate od raznih neuroza, kao što je noćni strah, ili noćno mokrenje u krevetu, grickanje noktiju, mucanje i slično.

Kada roditelji izgube strpljenje sa razmaženim i hirovitim detetom, onda prelaze na "treniranje" strogoće, uvereni da će se situacija popraviti. Strogo ili autoritativno vaspitanje primenjuju i oni roditelji koji žele brzo i bez mnogo mozganja da postignu poslušnost, baš kao i oni koji svoje dete ponekad doživljavaju kao teret, pa se prema njemu ponašaju nestrpljivo, a često i nasilnički.

Previše strogi roditelji terorišu decu, zastrašujući ih i fizički zlostavljajući. Takvi roditelji su skloni da deci prebacuju sve i svašta, stvarajući mu mane i nesigurnost. Na takvo vaspitanje dete obično reaguje na dva načina, otvoreno se suprotstavlja roditelju ili zauzima naoko pasivan stav iza kojeg se krije neprijateljstvo i nepoverenje.

Zato dobro razmislite kako ćete vaspitavati i usmeravati svoju decu, blago i bez obaveza ili ćete ih kroz igru maziti, ali i korigovati ružna ponašanja i stvarati od njega dobrog i vrednog čoveka.