Orden za pokajnika

Austrija i Turska nisu mogle da oproste sastanak kneza Milana Obrenovića sa ruskim carem u Livađi.

Bečka vlada je čak pretila da će zatvoriti granicu prema Srbiji, kojoj bi tako bio presečen sav izvoz u Evropu i odveo bi je ravno u privrednu katastrofu.

Austrija je tom merom pretila svaki put kada bi Srbija uradila nešto što joj se ne bi svidelo, i to sve do svog kraha u Prvom svetskom ratu.

Ristić se tih pretnji veoma plašio. Nije prošla ni nedelja po sastavljanju vlade, a on se već obreo u Beču da bi sa austrougarskim ministrom inostranih poslova Andrašijem izgladio nesuglasice. Ristića je primio lično i austrijski car Franc Jozef Prvi i odlikovao ga Leopoldovim ordenom, jednim od najviših u Monarhiji.

I sam Ristić, i cela austrijska štampa ove susrete su prikazivali kao pokajničke. Ipak, njegov plan je uspeo jer je Srbiju spasao ekonomskih sankcija. Teži zadatak je imao sa Turskom. Sa njom se sukobio još dok je bio namesnik, mučno pregovarajući o otvaranju železničke veze Evrope sa Turskom preko Srbije i oko ustupanja Malog Zvornika Srbiji. Kako se knez Milan upravo spremao na turneju po evropskim dvorovima, Ristić je smislio ucenu: knez će posetiti Carigrad pod uslovom da se reše ova dva pitanja.

Dok se Porta predomišljala, Ristić je rekao da knez ne može celog života da sedi nepomično u Srbiji, pa je program poseta vladarskim kućama otpočet Bečom. Tu je srpski knez je dočekan sa svim počastima i nastavio je ka Parizu. Izgledalo je da će Carigrad doći na red tek na kraju turneje. Ali, u francuskoj prestonici je na Milana pokušano ubistvo, za koje je optužen jedan srpski student. Bio je to Mita Cenić, koga je istorija zapamtila kao gorljivog sledbenika socijaliste Svetozara Markovića. Knez se bez odlaganja vratio kući