Bačka: Obeležje mađarskim fašistima
Ne tako davno, spomen - ploča Aćif Efendiji u Novom Pazaru bila je jedna od glavnih tema u Srbiji. Pre dve nedelje, Vojvodina je dobila svoju, po nekima spornu, tablu. U pitanju je spomen-obeležje posvećeno honvedima, vojnicima mađarske fašističke vojske. Nalazi se u lokalnoj katoličkoj crkvi u selu Telečka kod Sombora, a to je prvo takvo obeležje u Vojvodini. Za neke provokacija, za druge ponos - spomen ploča posvećena honvedima nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Znači retkima koji se sećaju tog avgusta 1944. godine, kada je odveden i Peter Vaci, otac sada sedamdesetdevetogodišnje Terezije Kasa. Tada je imala samo 10 godina, ali je to bio presudan trenutak u njenom životu.
"Napustila sam školu kada su ga odveli, da bih čuvala mlađeg brata. Nikada je nisam završila, nemam penziju, nemam od čega da živim. Ne znam gde mu je grob, ali osećam spokoj kada vidim ime na ploči, makar negde je obeleženo da je poginuo", kaže Terezija Kasa.
Ključnu ulogu u postavljanju ove, po nekima sporne, spomen ploče, odigralo je Kulturno umetničko društvo "Petefi Šandor". Ipak, predsednik tog društva, Akoš Enveđi, nije želeo da daje izjavu za B92, uz obrazloženje da ne želi dalje da diže tenzije, ali da je bilo ljudski postaviti ovo obeležje.
Tenzije su ipak neminovne - pogotovo zbog izjava da bi ova ploča trebalo da ispravi sedamdeset godina falsifikovane istorije ovih prostora. Da jedni drugima moramo ponovo prepričati istoriju, smatra i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ali dodaje da ovaj potez nije bio trezven, već pun političkog naboja.
"Ja vidim problem u tome što je ta ploča postavljena danas, odnosno sada. Vidim da je ta ploča postavljena sada zbog toga što sigurno ne ide svakom u prilog da da dođe do pomirenja", smatra Pastor.
Nešto oštriji stav ima Srpski pokret obnove, koji porodicama ne osporava pravo na sećanje, ali insistira na tome da bi spomen ploču trebalo ukloniti.
"Postavljanje spomen - obeležja, kao javnog obeležja, na javnoj površini, a pogotovo kada su u pitanju pripadnici okupacionih, fašističkih snaga, ne bi bilo prihvatljivo ni u jednoj evropskoj državi, pa tako ne sme biti prihvatljivo ni u Srbiji", poručuje Nemanja Starović iz SPO.
Interesantno je da je postavljanje spomen - ploče finansiralo Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova, a pomalo bizarno je što se nekoliko metara od crkve nalazi spomenik stradalim Mađarima na strani partizana.
"Sporno je na bilo koji način braniti taj gest, to ima jedan politički smisao, jednu političku konotaciju. Zamislite da sad ovde, po toj logici, to učine i pripadnici ustaškog pokreta, nemačke vojske i tako dalje...", kaže istoričar Ranko Konačar.
Da nije pravi momenat za ovakva obeležja, govori i najavljeni susret predsednika Mađarske i Srbije u aprilu, koji je po mnogima prilika za konačno i istorijsko pomirenje dva naroda.