Markovim nevoljama nema kraja
U Novu godinu ušli su puni optimizma. Marko je krenuo na obećavajuće terapije u Beograd, već su u januaru obavili kontrolni pregled i počeli sa vežbama kod kuće, za koje su ih tamo obučili. Nedugo po njihovom povratku u Topusko, iz Australije su stigle dve donacije, anonimni donator iz Sidneja poslao je 200 dolara, a iz Kanbere su Branko i Mirjana Vorkapić za Markovo lečenje namenili 150 dolara.
Vorkapići su imali zakazan novi ciklus terapija u Beogradu, pa su nameravali da novac podignu u Dopisništvu "Vesti". No, taj je plan propao zbog novih Markovih nevolja, pa su im te donacija ovih dana uručene u njihovom povratničkom domu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Naime, uz sve tegobe, Marko je krajem januara završio u bolnici jer mu je pukao čir na želucu. Smršao je sedam kilograma, a majka kroz suze priča da ima osećaj, kada ga podiže, da će se polomiti, koliko je oslabio. Uz to je primetila da kod svakog presvlačenja, neuobičajeno za njega, bolno plače i da mu je ručica stalno na kuku.
Odveli su ga u Zagreb kod ortopeda, a snimak je pokazao da je kuk ponovo iskočio. S obzirom na to da je od nedavne operacije oslabio, lekar je preporučio da mesec dana nosi pomagala, a potom bi usledila operacija. I preporučuje da mu se svakako obezbedi dekubitalni madrac, da ne bi usled stalnog ležanja dobio dekubite. Pogotovo što ga čeka vrlo složena operacija kuka, a potom i gips koji će nositi mesecima, upozorio ih je doktor.
Kada smo ih posetili, majka Ana nam je priznala da se sve teže nose sa tim nedaćama. Neprekidno su u stresnom stanju. Fizički još i mogu da se nose sa Markovim zahtevnim potrebama ali finansijski, iako im čitaoci "Vesti" pomažu, ne mogu da izađu na kraj.
Bore se lavovski, ali, kaže Ana:
- Imamo osećaj da smo uvek u mestu. Svaki i najmanji napredak podigne nas i dobijemo novu snagu, ali kada se ovako dogode nove Markove bolesti sve nam se odjednom uruši.
Darodavcima se zahvaljuje na novčanoj podršci, koja je poodavno poslata, ali je stigla u pravom času u njihove ruke.