"Živim sa jednim bubregom"

- Bio sam očajan kada mi je na rutinskoj kontroli dijagnostikovan tumor na bubregu. Kada su mi doktori rekli da hitno moram na operaciju i da ću ostati bez jednog bubrega, plakao sam kao dete. Mislio sam da je to smak sveta, da je sve gotovo.

- Bio sam očajan i priznajem, uplašio sam se, a život sa jednim bubregom činio mi se nemogućim. Zar mene, koji sam kao od brega odvaljen i nikad nisam bio bolestan, takva muka da snađe - počinje svoju priču Drljača. Usledili su teški trenuci. Pripreme za operaciju, brojne medicinske analize strah, neizvesnost...

- Uspeo sam da smognem snage da zbijam šale i da pevam, iako bi, da su me tada pitali, radije kukao na sav glas. Ne sećam se sa kakvim osećanjima sam otišao na operaciju, ali kada sam se probudio iz anestezije bio sam srećan što sam živ. Kraj mene su bili doktori i moja Rada. Dan po dan, bio sam sve bolje, vraćao sam se u normalu. Ali, nisam bio u stanju da pričam o onome što sam preživeo. Pitao sam se na šta će moj život da liči. Ali, evo danas se osećam odlično, ništa mi ne fali. Sa jednim bubregom živim, pa sasvim normalno.

Kriza i u Americi Uprkos svim zdravstvenim problemima on putuje i peva, a nedavno se vratio sa turneje po Americi. - Morao sam da odem da dokažem sebi da i to mogu. Odseo sam kod prijatelja u Čikagu. Neka moja gostovanja su otkazana zbog snega, a poslednji nastup sam morao da otkažem zbog tragedije jednog dečka iz organizacije. Sve u svemu, u Ameriku ne treba ići zimi - zaključuje Drljača. Ipak, priznaje, nije bilo kako je očekivao. - Nije da sam se sad vratio praznih džepova, ali moji honorari su skromni. U Americi jeste kriza, ali to nema veze sa krizom u Srbiji.

Ipak, morao je da promeni neke životne navike. Pre svega, zbog povišenih triglicerida i holesterola morao je da se odrekne pečenja, masnih i začinjenih jela i to mu je, kako priznaje, najteži deo.

- Eto, meseci su mi trebali da shvatim da milioni ljudi na svetu žive sa jednim bubregom. Neki se sa jednim bubregom i rađaju, pa to nije kraj sveta. Čovek živi sa onim što ga snađe, šta će, ćuti i trpi. Samo mi je teško što više nisam komandant jagnjećih i prasećih brigada. Sad sam prešao u bezopasnije pileće i ćureće brigade.

Da mi je neko pričao da ću morati da se odreknem prasetine i jagnjetine, ne bih mu verovao. Ne bih se ja toliko štrecao da mi moji doktori Kerkez i Kozomara, nisu objasnili da treba da sačuvam drugi bubreg. Redukovao sam ishranu, ne jedem ni polovinu onog što sam nekad jeo. Evo, juče su mi stigli rezultati poslednjih medicinskih analiza koje sam radio i iz kojih se vidi da sam odlično - zaključuje pevač.

Iako živi sasvim normalno, Drljača je odbio da uđe u Farmu uprkos primaljivom honoraru, jer nije u stanju da se kupa u buretu i da jede ono što mora, a ne ono što je u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem.