Žrtve "zemunskog klana" bez odštete

Razlog je jednostavan, svi na koje su zahtevi adresirani su ili u zatvoru na dogododišnjoj robiji ili mrtvi, navodi sagovornik Danasa.

Postupak za pobunu JSO Bivši oficir za bezbednost JSO Veselin Lečić izjavio je nedavno na suđenju za pobunu JSO da je postojao nalog iz vrha tadašnje Državne bezbednosti da pripadnici Jedinice obezbeđuju Miroslava i Marka Miškovića. Nalog je dat zbog pokušaja otmice Marka i otmice Miroslava, tvrdi Lečić, dodajući da ne zna od koga je potekao. Nastavak ovog suđenja zakazan je 9. april u Specijalnom sudu u Beogradu, kada iskaz treba da da prvi svedok Tužilaštva - Goran Petrović, bivši načelnik RDB.

Svojevremeno tokom prvostepene presude "zemuncima" za zločine ovog kriminalnog klana, navedeno je da su obavezni da žrtvama otmica isplate skoro 12 miliona evra.

Prema toj presudi Milija Babović (Verano motors) trebalo je da dobije 10,5 miliona, Bojana Bajrušević za otmicu brata Vuka Bajruševića 750.000, a Suvad Musić 350.000 evra.

Postupak za otmicu vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića vodio se odvojeno pred tadašnjim Četvrtim opštinskim sudom, i obustavljen je zbog smrti prilikom pokušaja hapšenja vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Koliko je poznato, Mišković nije poveo privatni parnični postupak zbog otkupa od 7,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka koji je plaćen za njega. Međutim, 2007. on je preko štampe u zvaničnom saopštenju svoje kompanije optužio lidera LDP Čedomira Jovanovića i svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija da su uzeli deo tog novca.

Aktivni procesi Posle pravosnažnosti presuda Milošu Simoviću i Sretku Kaliniću "zemuncima" otkrivenim u u Zagrebu, vode se pred Specijalnim sudom u Beogradu još tri pocesa, vezana za ovaj kriminalni klan. Jedan je Miloševom bratu Aleksandru Simoviću za surovo ubistvo Zorana Vukojevića Vuka 2006, drugi je za takozvana tri mafijaška ubistva iz 2004. kada je kontrolu nad klanom preuzeo Luka Bojović, i treći za pobunu JSO iz 2001. organizovanu prema optužnici zajedno sa vođom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem. Od odštetnih zahteva, pred parničnim odeljenjem Višeg suda, vodi se parnica po zahtevu članova porodice Sredoja i Zorana Šljukića ubijenih 2002. Kada poslednji "zemunac" Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, bude izručen iz Španije, može da traži ponavljanje suđenja za ubistvo Zorana Đinđića i zločine zemunskog klana. Milisavljević je prilikom atentata na Đinđića bio vozač.

Presudom "zemuncima" porodice ostalih oštećenih, ali i svedoka-saradnika Ljubiša Buha, oštećen napadom na "Difens roud" i oštećeni u bombaškom napadu na sedište DSS, upućeni su na građanske parnice za naknadu štete.

Međutim, osuđeni pripadnici "zemunskog klana", kao i nekadašnji komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije RDB Milorad Ulemek Legija, duguju državi za troškove suđenja ukupno 17.959.035 dinara.

Po Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom, koliko je poznato, oduzete su samo dve veće nekretnine. Od Ulemeka je uzet njegov deo vile sa lokalom i garažom u Ulici Ilije Stojadinovića 87 na beogradskom Ceraku, od 178,29 kvadrata. U tom delu vile sada se nalazi vrtić za decu sa posebnim potrebama "Dečji klub". U drugom delu vile stanuje Ulemekova supruga Aleksandra Ivanović.

Od pravnih naslednika Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma oduzeto je gradsko građevinsko zemljište 21,28 ara u Šilerovoj ulici u Zemunu, gde je na početku akcije Sablja srušen nekadašnji tržni centar sa podzemnom garažom i bazenom.

Prema procenama prodavaca nekretnina ovaj plac preko puta Doma zdravlja u Zemunu ima tržišnu vrednost od oko 1,2 miliona evra, a oduzeti deo Ulemekove vile košta 250.000 evra.

Udovice Spasojevića i Kuma izgubile su spor pred državom, u kome su tvrdile da je tržni centar koji su srušili pripadnici policije uz pomoć građevinskih mašina vredeo 8,2 miliona evra.

"Odštetni zahtevi nemaju od čega da se naplate. Čitao sam upravo objavljenu knjigu Mileta Novakovića "Otmice zemunskog klana" i nemam razloga da ne verujem kada on napiše da ništa nije naplaćeno. Bilo je pametnije da se ne ruši taj tržni centar u Šilerovoj ulici nego da se proda i da se iz toga isplati neko obeštećenje", kaže za Danas novinar i publicista Miloš Vasić, autor knjige "Atentat na Zorana".

Prema tumačenju stručnjaka iz bezbednosnih krugova, odštetni zahtevi ne mogu da se naplate od države, pošto u većini slučajeva otmice nisu bile prijavljene, niti se o njima zvanično vodila istraga. Samim tim, eventualna odgovornost državnih organa ne postoji.