Tajna atentata na Kenedija (6): Brzi Vorenov izveštaj
Ono što svet nije gledao je jedna druga sahrana istog dana, ona Lija Harvija Osvalda u Teksasu. Na toj sahrani bili su samo Lijeva supruga Marina, brat Robert i majka Margaret Osvald. Istog dana je Džek Rubi pod teškom stražom sproveden u okružni zatvor. Njegove islednike zanimalo je samo da li je on u bilo kakvoj vezi s Osvaldom, ali bi im Džek iznova i iznova gorljivo ponavljao da s Lijem nema nikakve veze, da je delovao sam i na svoju ruku.
Zemlja pred ratom
Dok su Amerikanci i svet žalili predsednika, novi šef Bele kuće Lindon Džonson želeo je da se što pre sprovede istraga o celom slučaju i sačini izveštaj koji bi išao izvan teorija zavere koje su zahvatile Ameriku i pretile čak da zemlju gurnu u rat protiv Sovjeta ili Kubanaca, a to bi opet značilo i Sovjeta. S mukom je Lindon Džonson uspeo da ubedi sudiju Vrhovnog suda Erla Vorena da stane na čelo komisije koju bi činili najugledniji Amerikanci, ljudi u čijim biografijama nije bilo ni jedne jedine mrlje. Zapravo, Vorenova komisija formirana je iz dva razloga.
Kongresna istragaPod snažnim pritiskom javnosti američki Kongres je 1976. godine formirao još jednu komisiju koja je imala zadatak da se jednom zauvek obračuna s teorijama zavere oko atentata na predsednika Kenedija. Na čelo ove komisije imenovan je Robert Blejki. "Naš glavni zadatak bio je da utvrdimo da li postoje neke nove činjenice ili dokazi koji su se pojavili od 1963. godine naovamo, ili da li je načinjen neki previd", kaže Blejki. Korišćena je nova forenzička tehnologija, snimci s autopsije predsednika su objavljeni, a javno je prikazan i Zapruderov film. Konačni zaključak i ove komisije bio je da je predsednika Kenedija ubio Li Harvi Osvald, te da je delovao sam. |
Prvi je da izgladi unutrašnje intrige, a drugi one međunarodne. Da bi se ta strepnja razumela, mora se uzeti u obzir da je to doba Hladnog rata i paranoje u kojoj je bilo lako povezati Osvalda sa SSSR, u šta su mnogi Amerikanci ionako već bili ubeđeni. Predsednik Džonson je pozvao jednog od članova Vorenove komisije Ričarda Rasela i rekao mu: "Moramo ovo da izvučemo iz sfere nagađanja da iza svega stoji Kastro, da je on učinio ovo, a Hruščov ono. Moramo da se iščupamo iz situacije koja bi mogla da dovede do pogibije 40 miliona Amerikanaca za jedan sat"!
Pritisak na sudiji Vorenu je bio ogroman. Njegova komisija nije dobila samo najdelikatniji zadatak u istoriji, već je morala da ga izvede i u veoma kratkom roku, pre predsedničkih izbora zakazanih za 1964. godinu. Za samo deset meseci koliko su imali na raspolaganju, izvedeno je ukupno 25.000 saslušanja, uključujući i ona u slučaju Marine i Roberta Osvalda, supruge i rođenog brata atentatora na predsednika SAD. Prikupljeno je i 3.000 različitih materijalnih dokaza, od puške i metka koji je Kenedija pogodio u leđa, pa do Osvaldovog pisma Marini na ruskom.
Balistički izveštaji su pokazali da je metak koji je pogodio predsednika jedino mogao doći iz Osvaldove puške. Otisak njegovog palca bio je na rukohvatu puške, kao i na kutijama koje je postavio kao oslonac za pušku. Komisija je nesporno utvrdila i da je predsednika Kenedija i guvernera Teksasa Džona Konelija pogodio isto metak, onaj drugi ispaljeni, kao i da je Osvald bio jedini strelac. Tokom istrage niko nije uspeo da iznese bilo kakav dokaz da je Osvald radio za SSSR ili Kubu, kao ni za CIA ili mafiju.
Vorenova komisija je izveštaj objavila u septembru 1964. godine, ali mnogi Amerikanci jednostavno u njega nisu poverovali i to ne zbog nesposobnosti ili umešanosti Vorena i njegovih ljudi u zaveru, već zbog dobrog zataškavanja zločina. Ipak, Komisija je potajno od mnogih optužena za prikrivanje. Naravno, sami članovi Vorenove komisije to odlučno odbacuju. Oni tvrde da su zapravo želeli i nastojali mesecima da dokažu postojanje zavere.
"Obavili smo izvanrednu istragu i pola veka docnije još niko nije uspeo da nas racionalno demantuje", kaže Vilijam Kolman, član Vorenove komisije koja je sačinila izveštaj u 26 tomova, na 888 stranica. Neki delovi Vorenovog izveštaja prosto su hranili teoriju zavere. Recimo, u njemu je potpuno ignorisana činjenica da je Kenedijeva administracija silno nastojala da svrgne Fidela Kastra kojem se Li Harvi Osvald neizmerno divio.
Operacija MungosKubanski projekat, poznat i pod kodnim imenom Operacija Mungos, bio je tajna akcija CIA na samom početku mandata Kenedija 1961. godine. Započeta je 30. novembra 1961. i bila je sumerena na Fidela Kastra, a autorizovao ju je lično Kenedi. Formalno je celu operaciju vodio vazduhoplovni general Edvard Lendsdejl, a njen vrhunac i krah dogodio se invazijom u Zalivu svinja kad je CIA organizovala nekoliko hiljada kubanskih pobunjenika koji je trebalo da se iskrcaju na Kubi i povedu gerilski rat protiv Kastra. CIA je pogrešno procenila da Kubanci zapravo preziru Kastra, te da će ustanak povući veliki deo stanovništva na svoju stranu. Sve se završilo tako što je vojni odgovor Kastra bio silan, pobunjenici razbijeni, a Kenedi je odbio da angažuje avijaciju i tako na milost i nemilost prepustio Kubance trenirane za rušenje Kastra. Od tada Kenedi nije samo trn u oku Kastru, već i Kubancima iz Majamija, ali i CIA koja je za krah akcije krivila predsednika. |
Rušenje Kastrovog režima na Kubi bilo je temeljno načelo Kenedijevog mandata, a ceo posao mu je bio toliko važan da ga je poverio svom rođenom bratu Robertu Kenediju. "Svrgavanje komunističkog režima na Kubi nam je bio apsolutni prioritet. Sećam se dobro da nam je Džek poručio da se moramo otarasiti Kastra i njegovog režima", prisetio se Sem Halpern, agent CIA u to vreme. Da bi iza atentata na Kenedija mogao stajati vrh kubanskog režima, podgrejao je sam Kastro u intervjuu koji je objavljen 9. septembra 1963. u kojem je jasno rekao da je "spreman da se obračuna s vođstvom SAD". "Ako misle da mogu da sprovode terorističke planove da eliminišu kubanske vođe, ni oni sami neće biti bezbedni", rekao je Kastro.
Vorenov izveštaj je potpuno oslobođen bilo kakvog dovođenja u vezu Kenedijevih pokušaja da svgrne Kastra, čak i da ga ubije, pa time i Kastrovog motiva da dođe glave Kenediju.
Sumnjičio Kastra
Predsednik Lindon Džonson je u javnosti čvrsto podržavao Vorenov izveštaj i tezu da je Osvald delovao sam, ali je intimno verovao u nešto sasvim drugo.
"Predsednik Džonson je u više nego u jednoj prilici rekao da je Kenedi pokušao da se otarasi Kastra, ali da je ovaj to učinio prvi. Ne sumnjam ni najmanje da je predsednik Džonson otišao u grob duboko u srcu verujući da je Kastro bio iza Kenedijevog ubistva", kaže Džozef Kalifano Junior, asistent predsednika Džonsona.
Tokom sedamdesetih godina američki građani su bili suočeni s poplavom laži koje su razotkrivane u vezi mnogih vladinih poslova. Od toga da američka vlada prisluškuje neovlašćeno svoje građane, preko tajnih operacija u Laosu, do Votergejta. Svaki put bi se pokazalo da su američki zvaničnici gledali u oči naciju i - lagali. Pa, kad je već tako, zašto iza slučaja Kenedi ne bi bila još jedna velika laž? Još jedno veliko zataškavanje?