Svi gresi novog pape

Rodna Argentina papu Franju pamte po učestvovanju u vojnoj hunti i kidnapovanju dva sveštenika

 

- Bog nas stalno iznenađuje na najneočekivaniji način. On neće prestati da nas podiže i prosvetljuje kad god nam je potrebno. On ne napušta zalutalo jagnje. Bog sebi ne dozvoljava da bude proklet svojim grehom. Iznova i iznova nas motiviše – citirao je papa Franjo reči iz Božićne poslanice Benedikta XVI, i dodao da su mu one dale utehu i ohrabrenje. Rekao je da je siguran da su slično učinile i za druge kardinale.

Ipak, ovakav prvi nastup novog pontifa Svete stolice i njegova skromnost, vožnja autobusom i život u skromnom stanu u senci su optužbi koje na njegov račun dolaze iz domovine.

Jasno je da je Crkva u Argentini izgubila “mnoštvo ovaca iz stada”, ljude koji su se pričešćivali, zbog podrške vojnoj diktaturi pod kojom je zemlja bila od 1976. godine do 1983. godine. Ne samo da su generali ubijali hiljade nedužnih, često ih bacajući iznad reke Plate, a njihove siročiće prodavali onom ko ponudi najviše, već su, takođe, ubili najmanje dva biskupa i mnoštvo sveštenika.

Čak ni ubistva drugih lica u odori nije uzdrmalo podršku starijih sveštenika, uključujući i predstavnika Svete stolice, generala Horhea Rafaela Videla, koji je bio de fakto predsednik Argentine tokom hunte.

General Videl, nekoliko njegovih vojnika i policajaca osuđeno je nedelju dana pre Božića 1985. godine, nakon obnove demokratske vlade u Kordobi za ubistvo 31 civila između aprila i oktobra 1976. godine. Neki od njih dobili su smrtnu kaznu, ali kazne nisu odslužili. Sam Videl je oslobođen 1990. godine, tako što ga je predsednik Argentine pomilovao. To je bila česta praksa u Argentini i Čileu da se osuđeni vojnici penzionišu i puste da penziju provedu u svojim domovima.

Ono što niko nije mogao da čuje od starijih članova argentinske crkvene hijerarhije bilo je izražavanje žaljenja zbog počinjenih zločina u kojima su mnogi od njih učestvovali.

Stepen saučesništva crkve u mračnim dela odlično je prikazan u knjizi “Tišina” uvaženog argentinskog novinara Oracia Verbitskog. On opisuje kako je argentinska mornarica uz prećutno pristajanje tadašnjeg kardinala Bergolja, ondašnjeg provincijala Družine Isusove, odnosno jezuita u Buenos Ajresu, sakrila sluge diktatorskog režima od pravde koja ih je progonila zbog zločina protiv čovečnosti. Bergoljo ih je, navodno, krio u svojoj vikendici na Ostrvima tišine na reci Plata.

Prema pisanju današnjeg “Los Anđeles tajmsa”, sveštenike Orlanda Ioria i Frančeska Jaliksa kidnapovala je vojska Argentine u maju 1976. godine, a u celom zločinu učestvovao je i novi papa, protiv koga je 2005. godine u sudu u argentinskoj prestonici podneta prijava zbog toga.

- Sveštenici su se pojavili pet meseci kasnije, drogirani i izbačeni u polju – piše kalifornijski dnevnik.

U žalbi nije bila precizirana priroda umešanosti Bergolja u otmicu, ali je njegov portparol rekao da su sve to samo stare laži. Navodno, papa Franjo je tada rekao pomenutoj dvojici sveštenika da prestanu da se bave aktivnostima koja su se ticala siromašnih, što su oni odbili, a kidnapovani su nakon toga.

Bergoljo, međutim, ako su ove optužbe istinite, nije usamljeni slučaj. Kristijan fon Vernih, rimokatolički sveštenik koji je 1976. godine bio kapelan provincijske policije Buenos Ajresa, 2007. je osuđen zbog saučesništva u sedam ubistava, 42 kidnapovanja i 32 mučenja. Ostatak života će provesti u zatvoru.

Kritičari kao najsramniji momenat za crkvu vide to što je Bergoljo pod svim tim okolnostima izabran za kardinala od strane pape Jovana Pavla II.

- Koliki bi skandal bio za papu izabrati nekog ko je bio umešan u ubistva i skrivanje političkih zatvorenika – pita se Verbitski.

Mnogi bi pomislili da će se kardinal Bergoljo izviniti u svoje ime, nakon kazni koje su izrečene u Kordobi, ali to se nikad nije desilo. O otmici je svedočio 2010. godine – nakon što je dva puta odbio da se pojavi na sudu – ali su njegovi odgovori tada bili neodređeni, tvrdi “LA tajms”.