Nekad umetnici, danas cirkuzanti

 

- Prošle godine smo dobili poziv iz ruske ambasade da gostujemo po Rusiji. Tadašnji ambasador je smatrao da smo prototip moderne srpske muzike. Lepo su prosejali našu muziku, odbacili kič i šund i ostale su Legende, kao jedni koji na pravi i dostojanstven način čuvaju tradiciju. Prepoznali su suštinsku, bazičku vrednost. Ali, ljudi u ambasadi Rusije su se promenili, promenio se ambasador i pregovori su stali. Možda je sad pravi momenat da odemo u Rusiju, ali još čekamo konkretan poziv. Za sada, sve je u domenu najave - kaže Dašić.
 

Koliko se vi uopšte uklapate u modernu estradu?

- Nikako. Estrada je običan, siromašan vašar jeftine, šljašteće bižuterije za koju se ljudi opredeljuju, jer im je pristupačnija. Nama su mnogi savetovali da pokleknemo pred novom muzičkom modom kako bi ono što radimo bilo unosnije za nas, ali nismo pristali. Legende su dokaz da ipak može da opstane i onaj ko je drugačiji - kaže Dašić, koji ne odustaje od svojih principa i na slikovit način objašnjava današnju situaciju na estradi.

- Mnoge ljude na estradi poredim sa brzom hranom koja se smaže onako, usput, s nogu. Za razliku od njih, mi smo stara, fina, uglađena kafana u koju se ređe ide, ali se poštuje. Nedavno, na šalteru u banci prepoznala me službenica, pa poče da nas hvali. Kaže da joj je samo žao što nas više nema na televiziji. Šta ću, složim se s njom, a ona me teši rečima: Baš vas briga, vi ste kao šampanjac, a šampanjac se pije samo u svečanim prilikama!

Koliko se to odražava na vašu zaradu?

- U startu smo odbili jeftino tezgarenje koje najviše puni džepove. Retko radimo klubove i kafane, gde se svira sve i svašta... Najređe sviramo po Evropi, jer publika više voli Grand muziku. Mi smo malo glomazni, teški. Mnogi su nam nudili posao, ali pod uslovom da dođem samo ja ili pola grupe. Nikad nismo pristali na to - ili svi, ili nijedan. Novac nam jeste bitan, ali držimo se svoje priče. Pokušavamo da vratimo dostojanstvo našem poslu. Kada sam počinjao karijeru bili smo gospoda umetnici. Evoluirali smo u pajace i cirkuzante. Sami smo krivi. Danas su ljudi na estradi spremni na gluposti i gadosti kako bi veštački održali svoje veštačke popularnosti. Mi tako nećemo.
 

Mi smo ugrožena vrsta - Za poslednjih mesec dana nastupali smo u 16 gradova u regonu. Vratimo se iz Sarajeva, a već idemo za Crnu Goru, pa gostovanja u Vršcu, Požarevcu, Šapcu... Činjenično stanje je da imamo puno koncerata, ali je činjenica i da nismo interesantni medijima, pa ljudi mnogo toga ne znaju o nama. Nismo nametljivi, niti agresivni, ne idemo na mesta gde se poznati slikaju, ne lupamo gluposti. U ovom brzom vremenu lake zabave i brze hrane, mi smo ugrožena vrsta. A, i mi smo ljudi, pa nam ponekad bude krivo što mnogi koji manje vrede od nas, imaju bolji tretman - iskren je Dašić.   Ne jurim laku zaradu Zašto ste odbili da mnogim folk pevačima uradite pesme? - Nisam odbio samo narodnjake, već i zabavnjake i rokere. Priznajem, malo sam lenj. A što je još važnije - imam kriterijume ispod kojih neću da idem. Ja ne mogu da fabrikujem pesme. Mnoge velike zvezde, mada ne volim reč zvezda, tražile su mi da pišem za njih. Odbio sam, jer bi bilo neprirodno da radim pesme po njihovoj meri koje meni ne odgovaraju. Legende imaju svoju priču i neću to da kvarim jureći za lakom, brzom zaradom. - Mnoge ljude na estradi poredim sa brzom hranom koja se smaže onako, usput, s nogu. Za razliku od njih, mi smo stara, fina, uglađena kafana u koju se ređe ide, ali se poštuje. Nedavno, na šalteru u banci, službenica me je prepoznala, pa poče da nas hvali. Kaže da joj je samo žao što nas više nema u medijima, na televiziji. Šta ću, ja se složim sa njom, a ona krenu da me teši rečima: „ Ma baš vas briga, vi ste kao šampanjac, a šampanjac se pije samo u svečanim prilikama!"