“Zločine u Bratuncu činili nekontrolisani dobrovoljci“
Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština, uključujući i bratunačku, poprimio razmere genocida. Optužnica Karadžića, pored ostalog, tereti i za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice.
Braća Tešić tvrdila su i da za zlodela nisu znali u vreme kada su se događala, nego da su kasnije saznali. Branimir Tešić u ratno vreme bio je pomoćnik komandira policijske stanice, a Aleksandar opštinski sekretar za narodnu odbranu.
Branimir Tešić posvedočio je da u maju 1992. nije znao da su srpske snage u Bratunac dovele stotine Muslimana iz okolnih sela Hranča i Glogova i zatvorili ih u zgradu osnovne škole i na lokalnom stadionu.
Tešić je izjavio i da je o masovnom ubistvu Muslimana iz Srebrenice u skladištu u selu Kravica, 13. jula 1995, čuo kasnije. Masovno ubistvo, kako je čuo, usledilo je pošto su zarobljenici otvorili vatru na policajce koji su ih čuvali. Po optužnici, u Kravici su srpske snage ubile oko 1.000 Muslimana.
Odgovarajući na pitanja tužilaca, Tešić je, međutim, kazao da je za ubistva srebreničkih zarobljenika u osnovnoj školi u Bratuncu u julu 1995. saznao odmah pošto su Muslimani bili odvedeni, a beživotna tela zatečena u učionicama.
Policija, po Tešićevim rečima, nije imala zadatak da obezbeđuje autobuse sa hiljadama srebreničkih Muslimana, koji su 13. jula 1995, prenoćili u Bratuncu, već samo da osigurava put.
Tešić je potvrdio i da je 12. jula 1995, dva dana posle pada Srebrenice, "vrlo kratko, na pola sata" bio u Potočarima i bio očevidac ukrcavanja prvih od hiljada izbeglica iz Srebrenice u autobuse kojim su bili odvedeni ka Kladnju.
Zastupnik optužbe predočio je svedoku dokaze da je policija učestvovala u napadu na selo Glogova u maju 1992, ali je Tešić ostao pri iskazu da to nije istina.
Za napad na Glogovu, u kojem su ubijena 64 muslimanska meštanina, i proterivanje preostalog stanovništva, krivicu je pred Tribunalom priznao tadašnji lider Srpske demokratske stranke u Bratuncu Miroslav Deronjić. Osuđen na 10 godina zatvora, Deronjić je umro na izdržavanju kazne u Švedskoj.
Pošto su mu predočeni iskazi svedoka, Tešić je potvrdio i da je bio u blizini stadiona u Bratuncu kada su u maju 1992. zarobljeni muškarci bili odvođeni u osnovnu školu, a žene i deca autobusima odvođeni ka Kladnju.
Upitan kako je onda moguće da tvrdi da nije znao za veliki broj Muslimana dovedenih u grad, odgovorio je: "Znao sam da dolaze i okupljaju se Muslimani na stadionu...a kasnije sam saznao da je bilo žrtava".
Drugi današnji svedok, Aleksandar Tešić izjavio je da je u maju 1992, na sastanku lokalnog kriznog štaba u Bratuncu saznao da su "dobrovoljci" odveli Muslimane iz okolnih sela u osnovnu školu i počinili zločine.
Kako je izjavio, to je bio "šok" za krizni štab, koji je odlučio da protera dobrovoljce, a muslimanske zarobljenike izmesti iz škole da bi sprečio "dalju katastrofu".
Tešić je posvedočio i da je znao za "operaciju razoružavanja" u Glogovi čiji je cilj bilo "sprečavanje sukoba", ali da je kasnije čuo da su "neki ljudi ubijeni i ranjeni".
Prema sažetku svedokove pisane izjave, koji je Karadžić pročitao u sudnici, Tešić je "jednom prilikom" u "hangaru" pronašao "tela 20 ubijenih Muslimana", a zatim organizovao sahranu po propisima. Za ubistva Muslimana u Glogovi i Bratuncu bili su odgovorni "dobrovoljci", izjavio je Aleksandar Tešić.
On je posvedočio i da ga je komandant Vojske RS Ratko Mladić, po zauzimanju Srebrenice u julu 1995, pitao "šta da radi s ljudima". Tešić je, kako je izjavio, odgovorio da "onima koji žele da odu valja obezbediti prevoz".
Nekoliko autobusa sa zarobljenicima iz Srebrenice, svedok je video u Bratuncu, 13. jula 1995, ali nije čuo da je iko od njih bio maltretiran ili ubijen. Tešić je posvedočio i da nikada nije čuo Karadžića da naređuje progon i ubistva Muslimana, već kako nalaže poštovanje Ženevske konvencije.
Na početku unakrsnog ispitivanja, Tešić je tužiocima potvrdio da je u Potočarima, u kojima je i on bio posle pada Srebenice u julu 1995, zatekao "bar 20.000" izbeglica u "užasnoj situaciji" i da je to bila "humanitarna katastrofa".
Haško suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra. Bivši lider bosanskih Srba optužen je i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.