Ulazak u EU: Sanjali šoping, dobili buvljak

Najviše zabrinjava rast siromaštva Ipak, podaci koji najviše zabrinjavaju odnose se na rast siromaštva. U Mađarskoj je broj građana koji žive ispod granice siromaštva sa 8,6 odsto, koliko je iznosio 1993, porastao na 13,9 koliki je bio 2010. godine. U Rumuniji je broj siromašnih sa 14,1 odsto 2003. godine povećan na 21,1 odsto 2011. godine, a u Bugarskoj sa 14,1 odsto koliki je bio 2003. podigao na 21,8 odsto 2008. godine. Pridruživanje ovih zemalja, veoma loše je uticalo i na jednu od najvažnijih privrednih grana – poljoprivredu, koja je pretprela velike gubitke. Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je u decembru 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25 odsto subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav, skoro robovlasnički, odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine. Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara. U Bugarskoj su kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele do toga da ova država, koja je bila najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća, uvozi krastavce i krompir iz EU.

Ekonomski pokazatelji govore da se stanje u ovim zemljama, od momenta ulaska u odrabrano evropsko društvo do danas, stalno i bitno pogoršavalo. Pogoršanje je trend. Spoljni dug vrtoglavo je rastao, povećala se nezaposlenost i raslo je siromaštvo…

Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi.

I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi.

U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje.

Ova nekadašnja članica SFRJ od 11 milijardi, koliko je dugovala pre ulaska u EU, danas dostiže dug od 61 milijardu dolara.

Uporedni podaci pokazuju da je ulazak ovih država u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti.

Tako je u Mađarskoj nezaposlenost skoro duplirana.

Slična situacija je i u Rumuniji, ali je masovan odlazak radnika iz ove zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti.

Podaci govore da je nezaposlenost u Mađarskoj u periodu od 2004. do 2011. porasla sa 5,9 odsto na 10, 9 odsto, u Rumuniji je od 2007. do 2011. nezaposlenost sa 4,5 odsto porasla na sedam odsto, a u Sloveniji sa 6,4 odsto na 10,8 odsto.