Atentat na Zorana Đinđića (3): Šiptara i Kuma izdao rođak

- Đura sve pamti, brojeve telefona, lokacije iznajmljenih stanova. Tek kad smo njegovu pravu sliku pustili u javnost, pošto je uvek bio sa nekim perikama, nastala je panika. Zemunci su shvatili da ćemo im ući u svaki štek, gde smo našli lisice, oružje, otiske prstiju. U jednom trenutku pita Legiju kurir između njega i Dušana Spasojevića Šiptara, vođe zemunaca, "šta ćemo sada?", a Legija odgovara: "U šumu ćemo" - prisećaju se njih dvojica dramatičnih momenata posle atentata.

Vođe zemunaca, Spasojević i Mile Luković Kum, počeli su da se kriju kod rođaka, koji u strahu nisu smeli da ih prijave.

- Nismo ih otkrili slučajno. Znali smo da se kriju u Žarkovu kod Lukovićeve rođake. Otišli smo tamo, ona nije bila tu. Sa njom su kolege obavile razgovor u Medveđi ili Leskovcu i rekla je da su ova dvojica kod nje bili jedan dan. Uplašila se i primila ih, a ubrzo je po njih došao neki Grbović, Lukovićev ujak, koji je iz Barajeva i odvezao ih kolima. Dovedemo mi njega i on kaže: "Ne mogu da izdam mog sestrića." Mi mu kažemo: "Imaš dva sina, porodicu, ubili su premijera", a on kaže: "Nisu ga oni ubili" - kažu Banjac i Novaković.

Zveki bio protiv masakra Neuspeli atentat kod Arene nije bio dovoljno upozorenje Đinđićevom obezbeđenju, ni policiji, ni BIA. - Bagzi je pokušao kamionom da zaustavi kolonu. Okolo su bili raspoređeni atentatori, koji su zoljama hteli da poubijaju Đinđića i pratnju. Zvezdan Jovanović Zveki nam je kasnije ispričao da je lično bio protiv tog plana, pošto bi bilo bar tridesetak mrtvih - kaže Novaković.

Kako bi ga naterali da otkrije mesto skrivanja vođa zemunaca, rekli su mu da će biti uhapšen, jer krije dvojicu najtraženijih ljudi u Srbiji.
- On kaže: "Nemojte ih pobiti!". Mi mu kažemo: "Ajmo, prijatelju, tamo u Barajevo, ti ih zovi da izađu iz vikendice da ih uhapsimo." Na to će on: "Gde, ubiće i mene." Onda mu kažemo da ćemo odgovoriti ako budu pucali na policajce jer su pod poternicom za ubistvo premijera - prepričava dramatične događaje Banjac.
Policija je saznala u kojoj se vikendici njih dvojica kriju u Barajevu. Počeli su da razrađuju plan hapšenja.

- Specijalci su promašili kuću. Jer kad smo je obeležavali kod mene u kancelariji, vođa sektora je obeležio pogrešnu. Čuli su specijalce kako upadaju u susednu kuću i desilo se što se desilo. Dejan Milenković Bagzi bio je sa njima, ali se sakrio negde. Kako je to uspeo, niko živi ne zna. Čekao je pogodan trenutak, zavukao se među rezervne gume nekog kamiona i pobegao - prepričava Novaković hapšenje dvojice najtraženijih ljudi u Srbiji.

Plan za hapšenje Boro Banjac Ubistvom Đinđića, Zemunski klan i Legija mislili su da preduprede hapšenje. Plan je bio da se oni privedu u zgradi Četvrtog suda u Novom Beogradu. - Oni su se uredno odazivali na suđenje za otmicu Miškovića. Dođe njih 30 kriminalaca, plus naoružana ekipa iz JSO, rasporede se oko suda, blokiraju ulice. Maltene su određivali ko će ući u sud.   Mile Novaković Kako može da se oseća kao sudija u tom trenutku. Mi smo planirali, posle Čumetove izjave, da sudija zakaže pretres i da ih onda razoružamo sa većom silom. Stavili bismo jednu grupu unutra, ostale spolja, pohapsimo u sudu i odmah u CZ. Tu ih je bilo najlakše naći sve na jednom mestu, jer su se stalno krili. Međutim, preduhitrili su nas atentatom na premijera - kažu Banjac i Novaković.

Tada su obojica likvidirani, jer su po zvaničnoj verziji zapucali na policiju, a koliko su se osećali svemoćno, pokazuje jedan događaj.
- Tužilac Miodrag Todorović je vodio istragu zemunaca, sa njim sam morao tajno da se sastajem. Njemu je Spasojević kada je pušten iz CZ zbog otmice Miroslava Miškovića, dva puta upadao u kancelariju. Nije pretio, samo uđe, kaže: "Tužioče, treba pustiti te momke", misleći na ostale zemunce u pritvoru, "nema tu dokaza". Uđe sam, a ispred u hodniku trojica kriminalaca. Kako ste mislili da se oseća, ceo sud zna ko su ovi - prepričava Novaković.

Kako je pušten Bagzi: Sud i tužilaštvo "sigurna kuća" Prilikom pokušaja atentata kod Arene u Novom Beogradu, Đinđićevo obezbeđenje je loše odreagovalo. Predali su Bagzija saobraćajnoj policiji, niko ga nije pretresao. Dok je išao za njima u stanicu u Ljermonotovljevoj, polomio je mobilne kartice i telefon, koje je bacio usput, kao i papir sa napisanim registarskim brojevima Đinđićevih vozila.   Ko ga je spasavao: Dejan Milenković Bagzi   - Nama niko nije rekao da je Bagzi priveden, kad smo slučajno čuli, odmah smo pozvali Interventnu da ga zaustavi, našli ga na izlasku iz zgrade. On je prethodno zvao nekog iz Surčina. Molili smo da mu se odredi pritvor od barem sedam dana, da bismo ga ispitali. Međutim, Četvrto tužilaštvo bilo je poznato kao "sigurna kuća zemunaca", jer u ovom sudu nikad nijedan predmet protiv njih nije okončan.   - U šest uveče je veće u Četvrtom sudu na Novom Beogradu donelo odluku o puštanju iz pritvora. Kad se takve odluke donose uveče?! Faksom šalju rešenje upravniku CZ, koji nas zove i kaže - "ode Bagzi kući". Sutradan se na baznim stanicama pokaže komunikacija njih pet-šest i odmah je bilo jasno da je u pitanju zaseda. Međutim, Bagzi je već tada pobegao - kažu Banjac i Novaković.

Sutra - Atentat na Zorana Đinđića (4): Politička pozadina atentata