Oficirska sablja za seču repe
- Još kao dečak voleo sam da se penjem po napuštenim tavanima i tražim zanimljive stvari koje su vezane za našu istoriju. Veliki uticaj na mene nesumnjivo je imao i moj pradeda Relja, učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata - priča Ivanković, koji ima oko 100 eksponata. Osnivač je i paleontološke zbirke paraćinskog muzeja, jer je prvi muzeju poklonio zube mamuta, koje je, kao i dosta fosila, pronašao na obali Morave, dok on u svojoj kući ima okamenjenog puža i neolitske predmete stare preko 5.000 godina.
Četnici bez metaka
Najveći deo zbirke ipak čini naoružanje. Nainteresantnija je puška srpske vojske iz Timočke bune, koja podseća na ukidanje takozvane stajaće vojske zbog čega je i izbila buna. Iako je okupator tražio da sve puške budu uništene, narod je opet sačuvao po neki primerak. Najvredniji ruski diverzantski nož iz Drugog svetskog rata, jer je veoma redak. Najstariji je francuski bajonet, star skoro dva veka.
- Imam pušku britiš lienfild, kalibra 303 milimetra, koju su saveznici Englezi za vreme Drugog svetskog rata slali četnicima. Nažalost, oni su sa njima mogli samo da se poštapaju, jer taj kalibar nije korišćen kod nas, pa nisu imali municije. Imam i kolekciju bajoneta, među kojima je turski bajonet sa ćilibarom, švajcarski, švedski i kozački bajonet. Tu je i konjička sablja, a čak sam se i dočepao komada aviona F-16, koji je 1999. godine oboren iznad Šapca - nabraja doktor Ivanković.
Neke istorijske predmete je sam pronašao, neke dobio na poklon, neke je kupovao od meštana.
-Video sam oficirsku sablju kod nekih seljaka koji su njome sekli repu. Tražili su da im zauzvrat nabavim nešto. Kada sam im to nabavio, tražili su drugu stvar. Na kraju je nisam ni uzeo. Drago mi je makar što su prestali da je koriste kao srp, već su počeli da je čuvaju - priča Ivanković za "Vesti".
Barut i novine
Njemu je posebno draga i rudarska lampa koju je dobio posle izlaska iz jame Vodna u Strmostenu, u kojoj je bio 450 metara ispod zemlje. Ima i sat iz podmornice iz sedamdesetih godina prošlog veka koji još uvek radi. Ponosan je i na austrijski mikroskop iz 1880. godine, ali i na dva francuska pištolja iz prve polovine 19. veka, koje je uramio. Manji pištolj bio je tajni, a punio se barutom, koji se zatvarao novinama. Zanimljivo je da je mikroskop pronašao među starim gvožđem na paraćinskom otpadu. On ga je reparirao za desetak dana, tako da je sada ispravan.
Ima i kolekciju fotoaparata, od kojih ističe zorki 4k, koji je nekada bio najčuveniji fotoaparat. Ivanković je veliki ljubitelj radija, pa omiljene programe sluša na lampašima starijim od pola veka.
- Prilično se bahato odnosimo prema starinama. Svi kolekcionari brižno sakupljaju i čuvaju predmete, ali njihova sudbina je da pređu u drugu kolekciju, jer retko ko iz familije nastavi da čuva i sakuplja eksponate. Zbog toga želim da moja kolekcija bude popisana kako bih mogao da je predam muzeju - kaže Ivanković.
Rovovske bitkeBajonet su prvi put upotrebili Francuzi 1642. godine u borbama u Flandriji, da bi ga zvanično uveli 1669. opremivši jedan puk kraljevih strelaca. Pošto se pokazao kao efikasno oružje, u 17. veku dobijaju ga i redovne vojske Holandije i Engleske. Početkom 19. veka postaje sastavni deo naoružanja nižih činova pešadije, inženjerije i saniteta u srpskoj vojsci. U balkanskim ratovima, a posebno u Prvom svetskom ratu, bajonet na pušci gospodario je ratištima širom Evrope zbog rovovskog načina ratovanja.
Naučni radoviNaš sagovornik je u okviru urologije ostvario značajne rezultate i na naučnom, a ne samo na praktičnom medicinskom polju. Najviše se bavio endemskom nefropatijom, takozvanom balkanskom nefropatijom, koja vlada u slivovima velikih reka. Istraživao je uticaj magnetnih polja na čoveka u regionima u kojima vlada endemska nefropatija, jer postoje uzročno-posledične veze. Zaključke će objaviti u međunarodnom medicinskom časopisu koji izlazi u Americi.
|