"Srbija i Kosovo da poštuju teritorijalni integritet"
Kako piše beogradski list Danas, koji je imao uvid u ovaj dokument, obe strane treba da se "saglase da njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama neće implicirati potvrdu na osnovu međunarodnog prava“, kao i da se obavežu „na punu primenu dogovora postignutih pod pokroviteljstvom Evropske unije“.
Fondacija Konrad Adenauer: To je samo naša idejaU Fondaciji Konrad Adenauer Danasu je rečeno je da se radi o njihovoj ideji da u saradnji grupe srpskih i albanskih pravnika i političara sažeto i uopšteno sagledaju sve teme koje bi eventualni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo da sadrži u sadašnjim okolnostima. Fondacija je radni dokument u januaru predala Hojzgenu. Za sada nema zvanične potvrde da li će se ovaj poverljivi saradnik Angele Merkel naći u nemačkoj delegaciji koja će od 16. do 19. marta posetiti Beograd i Prištinu. |
Danasu je više izvora potvrdilo autentičnost sadržaja ovog dokumenta, koji je specijalni savetnik za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara Kristof Hojzgen u februaru ove godine uručio prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, tokom njegove posete Berlinu.
Kako je Danasu nezvanično objašnjeno, radna verzija sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nema nikakve veze sa dinamikom i sadržajem briselskih pregovora, iako među njima postoje dodirne tačke kada je reč o pograničnom režimu i "kancelarijama za vezu" - u Briselu se za sada traži rešenje za razmenu oficira za vezu u okviru kancelarija EU u Beogradu i Prištini.
Radnom verzijom sporazuma o normalizaciji odnosa predviđa se i da će „obe ugovorne strane ući u pregovore o uspostavljanju novih graničnih prelaza, kao i da će unaprediti drumski, vazdušni i železnički saobraćaj između dve teritorije“.
Prema ovom dokumentu, obe strane trebalo bi da se „uzajamno obavežu da osnuju kancelarije za vezu u sedištima vlada“, kao i da će „tražiti međugraničnu saradnju između opština i zajednica, negovaće bratimljenje opština i uzajamnih odnosa, olakšavati slobodu kretanja između susednih zajednica“ radi „smanjivanja barijera“...
Jednom od odredbi predviđa se da svaka od strana „poštuje sve nacionalne zajednice (manjine) na svojoj teritoriji, garantuje i štiti sva njihova prava u skladu na najvišim međunarodnim standardima, posebno podstičući obrazovanje, kulturu, religiju, verske denominacije i jezik nacionalnih zajednica“. Tu se pominju i „demokratski izabrana tela nacionalnih manjina ili drugi oblici njihovog predstavljanja na obe stane, koji treba da doprinesu rešavanju praktičnih pitanja zaštite nacionalnih manjina“.
Dokumentom se predviđa i da Beograd i Priština, koji teže da uđu u EU, "poštuju principe decentralizacije i usklađivanja rada na usaglašavanju svojih zakonodavstva sa standardima Unije“. Obe strane u sporazumu treba da se obavežu i da će se "uzajamno podržavati u naporima da postanu članice EU“, kao i da će „pod okriljem UN rešavati sve međusobne nesuglasice isključivo mirnim putem, bez pretnji ili upotrebe sile“.
Prema radnoj verziji dokumenta, Beograd i Priština treba da „postupaju pod pretpostavkom da nijedna od strana ne može predstavljati drugu u međunarodnim odnosima, niti delovati u njeno ime, kao i da im je autoritet ograničen na njihovu sopstvenu teritoriju“.
Sporazum bi, kako se predlaže, trebalo da stupi na snagu na dan kad na njega potpise stave predstavnici obe strane, a engleska verzija teksta smatrala bi se jedinom važećom za tumačenje.