Država finansira Lečićev "spektakl" o Đinđiću

Za Lečićevu predstavu "Opomena" država izdvojila 9,5 miliona dinara: Zasnovana je na Zoranovim citatima i govorima kao odgovorima na određena pitanja

 

Za Lečićevu predstavu, odnosno "multimedijalni spektakl", izdvojeno je 9,5 miliona dinara, na predlog Ministarstva finansija i privrede, koje je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja predložilo Vladi Srbije korišćenje sredstava tekuće budžetske rezerve. Vlada je 22. februara donela Rešenje o upotrebi tih sredstava.

U Ministarstvu, čiji je šef Mlađan Dinkić, za Danas kažu da je finansiranje projekta Branislava Lečića, a povodom obeležavanja godišnjice smrti Zorana Đinđića, u isključivoj nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, s Bratislavom Petkovićem na čelu.

Branislav Lečić, inače ministar kulture u Đinđićevoj vladi, kaže da je svoju ideju o obeležavanju godišnjice predložio Ministarstvu kulture koje se saglasilo.

- Predstava se zove "Opomena", ima podnaslov "Deset godina posle Zorana Đinđića", a imaće premijeru 9. aprila u Sava centru. Zasnovana je na Zoranovim citatima i govorima kao odgovorima na pitanja koja će mladi glumci postavljati. To je autorski projekat u kojem sam sublimirao njegovo političko iskustvo, ali i svoje kao njegovog saradnika u Vladi. Želim da Zoranovu viziju i energiju predstavim ne samo Beogradu, veći celoj Srbiji i mladim generacijama i građanima. Zato planiramo da ovaj performans, multimedijalni spektakl, bude prikazivan i u Nišu, Kragujevcu,

Mirjana Karanović (Foto: Fonet)

Novom Sadu - objašnjava Lečić, koji precizira da će predstava, osim glumačke reči, sadržati i video-materijale, koreografije, muziku koju je komponovala Irena Popović.

Glumica Mirjana Karanović kaže da je ovakvo uključivanje države u obeležavanje godišnjice Đinđićevog ubistva za nju "logično".

- Jasno je da su "Konstantin" i Milanski edikt prioritet aktuelne Vlade, takva kvaziumetnost i nekvalitetna dela. Putem medija smo svi ubeđivani, a dosta njih je i ubeđeno, da je proslava Milanskog edikta najvažnija za Srbiju. To je besmislica, jer Edikt, osim tog Konstantinovog mesta rođenja, nema mnogo veze sa Srbijom. S druge strane, mislim da je potpuno logično da danas država ne želi da se seća Zorana, čak ni mrtvog, niti da ima ikakve veze s njegovim idejama. Političari su učinili sve da se zatre svaki trag razmišljanjima poput Zoranovih. To je tako depresivno i obeshrabrujuće za našu budućnost - kaže Mirjana Karanović.

Jelena Bogavac, rediteljka i članica Organizacionog odbora "Šetnje za Zorana" navodi da ovakva vrsta "kvaziobeležavanja" otkriva ne samo eventualni autizam sistema vlasti, veći krajnje nelogično i uvredljivo ponašanje.

- Ova zemlja ima jednog apsolutnog heroja demokratije i nove političke misli i delanja. Potiskivanjem i ignorancijom ovakvog doslednog herojstva i vizionarske pameti koju nam je ostavio u amanet muti se i zamagljuje čista istorijska slika, te kreira jedan novi nepotpuni realitet, jedna divna stvarnost kreirana apsolutnim falsifikatima. Znam da pobednici pišu istoriju, ali ko je u ovom slučaju pobedio i koga? I ako jeste, zašto? - postavlja pitanje Jelena Bogavac.

Kako dodaje, država i Ministarstvo kulture bi morali da preformulišu prioritete, pa da se rame uz rame s carom Konstantinom usmeri makar malo više prema obeležavanju datuma iz novije političke istorije Srbije i bivše Jugoslavije.

Miljenko Dereta, poslanik LDP i reditelj, u izjavi za Danas kaže da je ponašanje Vlade Srbije u vezi s decenijom od Đinđićevog ubistva "bezobrazluk".

- Vlada, koja je politička institucija, ne može da obeležava političko ubistvo pozorišnom predstavom. Obaveza Vlade morala bi da bude da one koji ne žele da se bave pozadinom tog ubistva pozove i da im nalog da reše to pitanje. Isto tako, vlast mora da one koji ne žele da govore o pozadini tog zločina privede da daju izjave - navodi Miljenko Dereta.