Atentat na Zorana Đinđića (1): Na Legiju hteli da šalju NATO

Zoran Đinđić

Banjac kaže da je veče pred ubistvo premijera, oko 10 sati uveče, otišao u BIA.

- Tamo su bili direktor Miša Milićević, njegov zamenik, Nenad Milić, zamenik ministra unutrašnjih poslova i Zoran Janjušević, savetnik za bezbednost premijera Đinđića. Mi smo već uveliko znali za zemunski klan i vezu sa Miloradom Ulemekom Legijom i istraživali smo slučaj.

Ja im kažem: "Ljudi, ovde nešto nije u redu. Zemunce nemamo na merama (prisluškivanje) poslednjih deset dana, niko se ne javlja, ne pričaju. Ovo je mnogo opasno."

- Oni mi na to kažu: "Ne brini, ajde da popijemo piće." Mislio sam u to vreme da BIA sve zna, da znaju mnogo više nego mi, ali oni ništa nisu znali - prepričava dramatične trenutke Banjac.

Sutradan kad je ubijen premijer, kako kaže Banjac, odmah se znalo da je to delo zemunskog klana jer prosto nijedna druga grupa u državi nije bila tako moćna da to učini.

Poternicu izdali na blef: Boro Banjac

- Kada sam čuo za atentat, otišao sam pravo u Vladu Srbije. Šok za sve nas, atmosfera užasna. Trebalo je tog trenutka trezveno razmišljati i doneti odluke. Uvedeno je vanredno stanje.

- Mi smo doneli fotografije zemunaca i "u glavu smo ih pogodili" jer se kasnije ispostavilo da su sa prvobitnih slika s poternice svi učestvovali u atentatu. To je bio naš blef, znali smo da oni sigurno imaju veze s tim, ali nismo imali dokaze. Tako su fotografije osumnjičenih preko Biroa za komunikaciju Vlade slike puštene u javnost - objasnio je sagovornik "Vesti".

Organizator atentata: Milorad Ulemek Legija

Koliko je u tom trenutku situacija bila usijana, vidi se po događajima nakon nekoliko dana, kada se saznalo da je premijera ubio lično Zvezdan Jovanović Zveki, tada zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO).

- Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi nam je rekao da je Zveki učestvovao u atentatu. Otišao sam u Vladu Srbije i tamo na sastanku tima za bezbednost kažem da ga treba uhapsiti. Donesemo takvu odluku na Vladi, a znali smo da su sa zemuncima povezani Duško Maričić Gumar, komandant JSO, kome su kupili stan u Novom Sadu i Veselin Lečić, načelnik za bezbednost JSO.

- Tu je bilo raznih predloga, prvo da se bombarduje cela baza JSO u Kuli, a kada smo saznali da vojska neće da učestvuje u hapšenju vrha JSO, čuo se predlog da se pozovu NATO snage u pomoć.

Vođe klana: Mile Luković Kum i Dušan Spasojević Šiptar

- Ne mogu da vam kažem ko je to predložio. Onda je tadašnji načelnik javne bezbednosti Sreten Lukić kazao: "Dosta je bilo ubijanja u Srbiji, dozvolite nama policajcima da to uradimo na naš način" - priseća se Banjac.

Otmice

O danima između 2000. i 2003. godine, kada su zemunci praktično vladali Srbijom, Novaković je napisao knjigu "Otmice zemunskog klana", koja je ovih dana objavljena.
U njoj detaljno opisuje neke od najgorih zločina koje je ova organizacija počinila, za koju kaže da je bila možda najjača kriminalna organizacija u Evropi.

Zemunci rasturili DOS

Pošto su godinama nesmetano ubijali i otimali po Srbiji, pripadnici zemunskog klana sa Legijom su pomislili da su svemoćni i da mogu da utiču na politiku u zemlji.
- Dobro su znali odnose unutar DOS-a. Kada su počela prva trvenja Đinđića i Koštunice, to su iskoristili. Bacili su bombu na sedište Koštuničine Demokratske stranke Srbije, onda su ubili Momira Gavrilovića Gavru, bivšeg radnika Državne bezbednosti, pošto je izašao sa sastanka iz Koštuničinog kabineta. Medijski su za to okrivljavali Demokratsku stranku. Tada je nastupio krajnji razlaz između DSS-a i DS-a - kaže Novaković.

Šiptar se hvalio političkim vezama

Sve što se dešavalo pre i što je dovelo do atentata, kako kaže Mile Novaković, bilo je normalno u glavama zemunaca, pogotovo "ludoj glavi" vođe Dušana Spasojevića Šiptara.

Mile Novaković, bivši šef grupe Poskok

- On bi išao preko Legije i Ljubiše Buhe Čumeta na razne sastanke sa političarima. Ode kod ovog načelnika, kod onog, kod Radeta Bulatovića, savetnika Koštunice, pa kod Ace Tomića, načelnika vojne bezbednosti, a onda priča svojima vojnicima kako imaju navodnu podršku i kako su nedodriljivi. Samo su pravili jaz između Koštunice i Đinđića, a preko svojih medija su punili naslove pričama o Đinđiću svaki dan. Niko nije satanizovan kao on. Pa na dan ubistva tri pogrdna teksta o njemu su puštena! - dodaje Novaković.

Atentatori uhapšeni u sedištu policije!

Doneta je odluka da Sreten Lukić, Boro Banjac i Goran Radosavljević Guri, tadašnji komandant Žandarmerije, pozovu rukovodeći sastav JSO na sastanak u sedište MUP-a u ulici Kneza Miloša u Beogradu.

- Kažu nam ovi iz Vlade, pa ubiće vas. Mi donesemo odluku da niko u MUP-u ne može da uđe s oružjem i svi policajci moraju da naoružanje ostave na ulazu. Onda je Lukić pozvao Gumara i rekao da dođe sa rukovodećim sastavom JSO kod njega na sastanak. Rekao im je da ne rade ništa, da spavaju, a da mi ovde crkavamo od posla, ne idemo kućama, pa da ih uključimo u akciju. Bili su tako sigurni da su došli. Jedina je bila dilema da li će ostaviti oružje, što su ipak učinili - kaže Banjac.

Zveki ćutao dva dana

U prvom trenutku posle hapšenja, Jovanović nije želeo ništa da priča.
- Kada smo mu rekli da govori, rekao je: "Nemam šta, vodite me u zatvor".
Skinuli smo mu uniformu i poslali u pritvor. Nije se bunio, nije bio iznenađen. Posle dva dana tražio je da razgovara i onda smo ga saslušali ja i Rodobljub Milović, sadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije - kaže Novaković.

U sedištu MUP-a postavljena je zaseda. Operativci kriminalističke policije i po dva-tri pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice policije stajali su u civilu ispred kancelarija.

- Seli smo u salu za sastanke. Lukić i Guri i ja. Preko puta nas Gumar, Zveki, Lečić, Dragoslav Krsmanović i Mića Petraković. Pita ih Lukić šta ćete popiti, naručuju sok, kafu, samo Zvezdan neće ništa. Palim cigaretu i u jednom trenutku vidim da Zveki vadi davidov i tada se setim da je kutija davidova nađena na mestu ubistva Đinđića.