"Zapalite voštanice gde god se nađete"

Šta je najbitnije pripremiti za Zadušnice?

- Najbitnije su molitve u kojima se poimenice pominju svi preci usnuli u Gospodu, koljivo (žito) koje se iznosi na grob, vino kojim se prelivaju grobovi, kađenje grobova i voštane sveće. Čitanje molitve i kađenje grobova obavlja svešenik, a ako ga nema, onda to radi najstariji član porodice. Tek nakon toga se na grob iznosi i postavlja hrana i piće. Ta hrana je, po pravilu, uvek deljena sirotinji jer je taj dan ujedno i dan za milosrđe, dan kada treba nahraniti druge.

Kako taj dan da obeleže naši ljudi u rasejanju?

- Neka odu u neku od pravoslavnih crkava kojih ima širom sveta gde mogu da zapale namenjene sveće. Ako im je to problem, mogu da upale sveće i u kući jer pretpostaljam da svaki pravoslavni dom, ma gde živeli naši ljudi, ima ikonu svoje krsne slave i kandilo. Naravno, svaka sveća se nameni imenom i pali se pojedinačno za svakog pretka, rođaka, prijatelja. Pošto je to i dan milosrđa, trebalo bi da daju nešto novca ili hrane sirotinji iz okruženja, ili simbolične priloge crkvama i hramovima u kojima se mole za svoje najbliže.
 

Četiri puta godišnje   Pravoslavni svet obeležava letnje zadušnice - pred Duhove, Miholjske zadušnice - pred verski praznik Miholjdan, jesenje ili mitrovske zadušnice pred Mitrovdan i zimske ili Mesne zadušnice, koje su najmasovnije. Zadušni dan Mesnih zadušnica se menja, a ove godine obeležava se u subotu, 9. marta.

A ako se zateknu daleko i od crkve i od kuće?

- U tom slučaju dovoljno je da zapale namenjene sveće gde god da se nađu. Uostalom, crkva je svuda oko nas. Kao primer bih naveo naše junake sa Solunskog fronta koji su bili daleko od kuće. Oni su voštanice na ovaj dan palili u rovovima.

Zašto je važno obeležiti zadužni dan u dijaspori?

- Taj dan je značajniji za naše u rasejanju nego za one u otadžbini zato što su oni daleko od grobova svojih predaka. Zato je važno da se paljenjem sveća i pominjanjem imena pokojnika otme od zaborava ko smo, šta smo, odakle smo i ko su nam preci.