Novi tržni centri za veću konkurenciju
Nekada su kroz Tržni centar "Čumićevo sokače" u centru Beograda išli kupci sa prepunim torbama. Danas ga mnogi koriste samo kao prečicu između Nušićeve i Makedonske ulice. Neki od prodavaca otključaju radnju tek kada se mušterija pojavi.
"Mušterije uđu, pitaju, gledaju, izađu. Novac ne ostavljaju", ističe trgovac u tom tržnom centru Mirjana Slović.
"Devedesetih godina je mesečna renta za jedan lokal od 19 ili 20 kvadrata iznosila između pet i 10 hiljada tadašnjih maraka, a sada takav isti lokal možete da iznajmite između 200 i 250 evra", kaže ugostitelj u Tržnom centru "Čumićevo sokače" Petar Božanović.
I u tržnom centru "Staklenac" u strogom centru prestonice je slično. Lokali okrenuti ka ulici ponešto i prodaju, dok su prvi i drugi sprat pusti.
"Troškovi su povećani. Konkurecija je veća nego što je bila ranije, a prihodi su smanjeni tako da je teško naći neku ekonomsku računicu. Zbog toga zatvaraju lokale, odlaze, pokušavaju da ih izdaju", kaže Miroslav Filipović iz Udruženja vlasnika i zakupaca lokala u "Staklencu".
Novi prodajni prostori imaju raznovrsniju ponudu, može se kupovati, imate gde da predahnete i da parkirate automobil, ali i da odete u bioskop. Kupci ističu da im mnogo olakšava što sve mogu da završe na jednom mestu.
U kragujevačkoj Plazi u prvoj godini poslovanja očekivali su 2.500.000 poseticala, a njih je bilo za petinu više.
"Svesni i krize i društvenog trenutka u kome se nalazimo to nas je možda podstaklo da na bolji način budemo kreativniji i da partnerski pristupimo našim posetiocima zbog kojih smo ovde, i našim zakupcima takođe", ističe direktor kragujevačke Plaze Miša Mirković.
U resornom ministarstvu očekuju da će novi koncept trgovine poboljšati ekonomsko stanje u zemlji. Državni sekretar Ministarstva spoljnje i unutrašnje trgovine Dragovan Milićević kaže da će država nastojati da stimuliše dolazak krupnih, velikih tržnih centara iz nekoliko razloga.
"Prvi i osnovni jeste povećanje konkurencije i s obzirom na karakter ponude velikih šoping molova ići će se i na varijantu dodatnog zapošljavanja i druge vrste usluga, ne samo klasične trgovine", objašnjava Milićević.
Investitori kažu da će veliki tržni centri privući nove brendove prilagođene džepu prosečnog srpskog potrošača.