Nikad zadovoljniji i stari i mladi

Kako i ne bi kad je gotovo na svakom od njih, od deteta do starca, poneki deo odeće, u rukama đaka ranac, majki tašna, očeva udobna obuća.

Iako je i ovog puta Đorđe Čordašević na svakom paketu napisao sadržaj, težinu i adresu izbegličkog kampa, novinari Humanitarnog mosta odlučili su da podelu izvrše na drugi način i iznenade i samog donatora.

Tako je svih šest paketa, umesto na tri naznačene adrese završilo na jednoj: Ul Ljubiše Miodragovića bb, Beograd. Tu su se pre nepunih 14 godina, u napuštene radničke barake, uselili Srbi sa Kosova i postali izbeglice u vlastitoj zemlji. Pokušaju vlasti da ih iz naselja Mirijevo raseli u unutrašnjost Srbije žestoko su se opirali, menjajući polomljena stakla, zarđale vodovodne cevi i porazbijana sijalična grla. Na čelo ove obeskućene družine, i u jadu ujedinjene bio je Arso Milošević. To je i danas. Na ideju da svi paketi budu upućeni u jedan kamp došli smi u razgovoru sa njim, odličnim poznavaocem prilika u ovim specifičnim zajednicama i psihologijom pojedinaca.

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Svaka pomoć nama je dobrodošla, posebno od čika Đorđa. Kad naši ljudi čuju da su paketi njegovi, nastane pravi stampedo. Ko je jači, taj više uzme. Bili ste i svedoci ovih nemilih prizora, zbog kojih se posle kolektivno stidimo, iako vi izbegnete to da napišete. S pravom, jer oni što su neselektivno uzimali, vrate sve što im po veličini ne odgovara. Ipak, uvek neko ostane praznih šaka. A ljudi u kampovima su preosetljivi. Dožive to kao još jedan udarac sudbine - pričao je Arso Milošević, rodom iz Istoka, odakle je proteran sa suprugom i petoro dece.
Dok smo ga slušali i prisećali se tužnih pogleda onih za koje u prethodnim pošiljkama nije ništa preostalo što bi njima odgovaralo, odlučili smo da ovoga puta u jednom kampu svi mogu da biraju, a što preostane da podele članovima familije koji su u iznajmljenim stanovima ili kućama koje su započeli i ko zna kada završiti.
A koliko je prvi razgovor vođen sa Arsom Miloševićem, to je ova pošiljka Đorđa Čordaševića već sledećeg dana završila u gepeku njegovog prastarog automobila i Ljubiše Cerovića iz Peći i bila podeljena još istog dana, tako da posla za reportere "Vesti" nije bilo.

- Ljudi su bili oduševljeni! Bez gužve, 164 mladića i devojaka, mladih žena i muškaraca, starica i staraca, uzimali su jakne, kapute, suknje, košulje, cipele, čizme... Nosili su u svoje sobe probali kao u prodavnici, vraćali se da pokažu kako im stoji nova odeća i delovali zadovoljno, nekako dostojanstveno. Svako se ponovio, a da niko nikog popreko nije pogledao i nijedna suza ni dečja ni staračka nije pala. Kao u horu blagosiljali su Đorđa Čordaševića - izvestio nas je Arso Milošević, a mi smo uvereni da će i donator biti zadovoljan koliko i kosmetske izbeglice u Mirijevu ili u nekom drugom kampu kada ponovo stigne tako bogata pošiljka.

Prve igračke za Ceroviće Sa Ljubišom Cerovićem došla je cela porodica po pošiljku Đorđa Čordaševića. Pored supruge Bojane, takođe odrasle u kampu na Mirijevu, bila su i njihova deca, petogodišnji Filip, četvorogodišnja Kristina i trogodišnji Andrej. Mališani su "namirisali" pakete sa dečjom odećom, igračkama i slatkišima. Nismo mogli da ne zadovoljimo njihovu radoznalost. Otvorili smo ih u našem Dopisništvu, kao i dva stigla od dece čiji roditelji rade u Redakciji "Vesti" u Bad Filbelu. Tako su mali Cerovići imali priliku da se prvi poigraju, ali ne i da zadrže igračku. Na trajno igranje imali su pravo da ih zadrže tek uz saglasnost drugara iz kampa.   Darovi u bakinim sobama Od Arse Miloševića, koji je i sam deda, saznajemo da su mališani koje su roditelji doveli sa Kosova sada i sami roditelji. Neki su se, poput Cerovića zaljubili, venčali i ostali u kampu da odgajaju svoju decu, drugi su otišli u inostranstvo, a najviše je onih koji su, zbog skučenog prostora, iznajmili stanove. - Babe i dede nemaju novca da unucima kupe benkicu ili zvečku, igračku ili čokoladu. Presrećni su što je stiglo dovoljno dečje opreme za sve mališane u kampu i one koje će pokloni čekati u bakinim i dekinim sobama kad im prvi put dođu u posetu - rekao je Arso Milošević.