Crnogorci: Kod nas se dobro živi

Kako prenose podgoričke "Vijesti", većina smatra da to da li je Crna Gora dobro mesto za život zavisi od veze sa trenutnom Vladom i partijske pripadnosti.

Istraživanje je sprovedeno u obliku internet anketa, ličnih intervjua i tviter anketa u januaru ove godine i obuhvatilo je više od 2.000 ispitanika iz različitih delova Crne Gore.

Istraživanje predstavlja prvu fazu procesa nacionalnih konsultacija u Crnoj Gori, organizovanih u okviru globalne kampanje “Svet kakav želimo 2015.”, koja se sprovodi uz podršku Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori.

Socijalni jaz je sve dublji Većina od čak 77 odsto ispitanika smatra da u Crnoj Gori posebno loše žive oni koji su siromašni, a zatim slede osobe sa invaliditetom, bolesni i stari ljudi. Skoro 41 odsto ocenilo je da posebno teške uslove života ima i romska populacija. U pogledu jaza između bogatih i siromašnih, velika većina ispitanika smatra da se on uvećava (68 odsto), dok svega 24 odsto smatra da stagnira i 8 odsto da se smanjuje. Najčešće navođeni razlozi za postojanje takvih razlika su ekonomska kriza, nezaposlenost i korupcija i kriminal. Upitani šta je to što je nedavno unapredilo ili pogoršalo njihove prilike, velika većina odgovora odnosila se na ekonomsku situaciju, ekonomsku krizu i nezaposlenost. Od svih ispitanika, većina od 41 odsto smatra da ne može da uradi ništa što bi mogli da urade, dok skoro 24 odsto veruje da mogu da rade bolje i napornije kako bi poboljšali svoje stanje.

Osim toga, da bi stanovništvo Crne Gore moglo bolje da živi, građani smatraju da bi nakon 2015. godine trebalo poboljšati životni standard, razviti infrastrukturu, ali i promeniti Vladu i rešiti problem korupcije i kriminala.

U izveštaju se navodi da je mnogo ljudi prepoznalo EU i evropske integracije kao vrstu promene koja bi unapredila život stanovnika Crne Gore.

Građani Crne Gore smatraju da bi pitanja ekonomije, nezaposlenosti i prihoda, borbe protiv kriminala, korupcije i nepotizma, kao i ujednačen regionalni razvoj, trebalo da budu razvojni prioriteti u budućnosti.

Takođe, kao razvojni prioriteti označeni su i zdravlje, ravnopravnost, životna sredina, razvoj infrastrukture, obrazovanje i vrednosti.

“Najznačajnija tema za period nakon 2015. godine, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, trebalo bi da budu ekonomski rast i zaposlenost, koje je 74 odnosno 66 odsto ispitanika identifikovalo kao pitanja od najvećeg značaja za Crnu Goru i uopšte čitav svet”, piše u istraživanju, koje potpisuju Olivera Komar i Pavle Gegaj.

Takođe, za građane Crne Gore su bitni i zadovoljenje osnovnih potreba svih ljudi, zdravlje, održiva životna sredina i nejednakosti, sloboda, dobro upravljanje i obrazovanje, a sve te promene građani u proseku očekuju do 2020. godine.

Građani su ocenili da su posle ekonomskog rasta i zaposlenosti, pitanja od globalnog značaja sloboda, neravnopravnosti, zdravlje, održiva životna sredina, zadovoljenje osnovnih potreba svih ljudi i obrazovanje.

Kada su u pitanju konkretne zajednice u kojima ispitanici žive, oni kao najpoželjnije promene ocenjuju potrebu “za većim ili bilo kakvim primanjima”, a skoro jedna četvrtina ispitanika misli da ne postoji ništa što bi oni lično mogli da urade kako bi doprineli promenama.

“U pogledu rastuće neravnopravnosti, većina stanovništva krivi Vladu (78 odsto) i političare (66 odsto) za ovakvu situaciju. Za njima slede bogati sa 45 odsto ispitanika, što je znatno niže nego u prethodna dva slučaja, 33 odsto smatra da su za ovakvu situaciju krive opštine, dok 30 odsto krivi vođe i pojedince jer ne rade svoj posao”, navodi se u istraživanju.

Međutim, velike sile, međunarodne organizacije, nevladine organizacije i mediji, prema mišljenju ispitanog dela građana nisu odgovorni za takvo stanje.

“Iako je naglašeno da nam je cilj da saznamo šta ispitanici mogu da urade, ipak 12 odsto njih smatra da su Vlada i opština ti koji treba da reaguju”, istakli su autori ovog istraživanja, Olivera Komar i Pavle Gegaj.

Kampanja “Svet kakav želimo 2015.” ima za cilj uključivanje građana iz celog sveta u stvaranje razvojnog plana koji će se nadovezati na Milenijumske razvojne ciljeve. Crna Gora jedna je od 74 države koju su Ujedinjene nacije uključile u sprovođenje nacionalnih konsultacija.