Neka vas celog života sreća prati

Vratili se iz bolnice: Gordana Nedeljković sa dvomesečnim Radovanom

 

Tog dana nikog srećnijeg u Beogradu nije bilo od 22-godišnje Gordane, koja je srca zemljaka širom sveta osvojila još pre 10 godina. Bila je tada štićenica Doma za decu i omladinu oštećenog sluha, gde je prebačena iz Zvečanske. Apelom su traženi lekovi za njene obolele bubrege, a ona je, osim njih, dobijala poklone upakovane ljubavlju, njoj nikada dovoljne. I u srcu ove gluvoneme, tada samo devojčice, bilo je ljubavi za sve ljude koji joj pogled ili osmeh podare.

Jedino što u tom uzrastu nije mogla da shvati bilo je zašto je ostavljena posle rođenja i nimalo se nije radovala odlasku u porodicu koju je u međuvremenu majka zasnovala i željno je iščekivala.

Od tada pa do danas mnogo toga se promenilo. Goca i majka Vanja, koja je od ćerke samo 17 godina starija, postale su i najbolje drugarice, a u očuhu Radovanu pronašla je oca o kakvom je sanjala na domskom jastuku natopljenom suzama, o čemu svedoči njena odluka da sinu da ime tog najboljeg čoveka.

Kako sa Gordanom Nedeljković telefonom nije moguće razgovarati, jer ona čita sa usana, niti smo je mogli posetiti zbog virusnih infekcija koje od decembra obaraju u krevet i decu i odrasle, često gledamo njene slike i slušamo od Vanje Ristović da od Gordane nema bolje majke. Instinkti su joj toliko istančani da se na svaki njegov pokret u sekundi stvori kod njega, flašica sa mlekom u određeno vreme pripremljena čeka da on otvori svoja gladna usta. Ne dozvoljava da bude mokar. Zna Goca da su pelene skupe i da benkica i posteljine nema dovoljno, ali ona je spremna da na hlebu i vodi ceo život ostane da bi Radovanove potrebe bile zadovoljene.

Tu beskrajnu materinsku požrtvovanost prepoznali su lekari Instituta za majku i dete pa su Goci omogućili, iako je kategorisana kao lice sa posebnim potrebama, da bude u bolnici pored operisanog sina. Prepoznali su tu požrtvovanost i naši čitaoci iz Sidneja i odlučili da je nagrade. Ali, oni su prepoznali i potrebu nekada domskog deteta da više ljubav ne gomila u srcu nego je odmah daruje biću koje joj istom merom uzvraća, da pažnju i nežnost koja joj je od kolevke do puberteta nedostajala nadomesti darujući je svom čedu koga se, kao nekada i nje, otac pre rođenja odrekao.

Goca nimalo ne pati zbog toga jer oseća da svom sinu može biti i otac i majka, a ima i bezrezervnu podršku svoje majke i očuha.

Sada ima i čitalaca "Vesti" tako da njenoj sreći zaista nema kraja.
 

PONOSNA BAKA  Preuzela donacije: Vanja Ristović Donaciju humanista iz Australije, koji su Gordani i njenom sinčiću poželeli da ih sreća prati celog života, preuzela je u beogradskom Dopisništvu "Vesti" baka Vanja Ristović. Vraćala se sa Instituta za majku i dete. Mobilni telefon bio joj je pun slika unuka. - Nisam znala da se unuče tako voli. Pravo s posla idem da ga vidim i, naravno, Goci pomognem. Hvala bogu, oboje su dobro. Njena bubrežna bolest miruje, a Radovan je kao anđeo. Nema reči kojima bih se zahvalila ovim dobrim ljudima na pomoći i objasnila koliko nam ona znači - pričala je ozarena Vanja Ristović, koja radi kao spremačica u Kliničkom centru Srbije. DECI OD SRCA A na dan izlaska sa Instituta malog Radovana i srećne majke Gordane, stiglo je i 3.000 dinara Dušanke Ašić iz Toronta. Istog dana novac je preuzela baka Vanja uverena da je Radovan dete sreće i da će ga umesto bolesti i neimeštine blagostanje pratiti. Donaciju u istom iznosu poslala je Dušanka Ašić i Jeleni Pavlović iz Ostre kod Čačka i ona će joj naknadno biti uručena.