Zašto lažu frajeri, a zašto žene?
Najviše laži ima u ljubavnim vezama, a one najgore tiču se preljube i novca (gde smo i kako ga potrošili).
Dobra viest je da se u većini slučajeva izgovaraju tzv. bele laži, koje koristimo da ne bismo povredili nekoga. One štite i nas i osobu kojoj ih izgovaramo, pa ih smatramo pristojnima, kao što je npr. zahvalivanje za poklon koji biste najradije spalili kada gosti odu.
Muškarci i žene lažu podednako često, ali postoji velika razlika u sadržaju – žene lažu kako bi se onaj kojem lažu osećao dobro, a muškarci kako bi se oni osećali dobro, uz izuzetke naravno na obe strane.
Kakva god laž bila, svim oblicima je zajednički strah od nečega. Nemaju svi hrabrosti da rizikuju s istinom ili da budu drugačiji od većine, jer to znači biti izdvojen i neprihvaćen.
Ipak, dokle god su to sitne laži koje ne izgovaramo s jasnom namerom da naštetimo nekome, možemo reći da to prolazi. Međutim, kada laganje preraste u hobi, često prelazi u problematično ponašanje, jer zapravo sve vreme lažemo sami sebi i držimo sebe u uverenju da smo dobri. Na kraju se zapletemo u mrežu sopstvenih laži, najčešće onda kada je prekasno i kad smo već povredili ljude oko sebe.
Prestajemo da lažemo onda kada više ne možemo da se pogledamo "u lice". Mi se ipak pozivamo na onu da u svemu u životu treba imati meru, pa tako i u laganju.