Ruše kuću Đure Jakšića zbog ulice
Kragujevac, prva prestonica moderne Srbije, bio je stecište mnogih znamenitih ljudi. Međutim, obeležja koja bi trebalo da podsećaju na to vreme izostala su ili su uništena.
Rušenje kuće Đure Jakšića prvi put se pominje 2009. godine. Od tada u lokalnoj samoupravi tvrde da se stručna javnost saglasila da kuća u kojoj je poznati romantičar stanovao nema značaj da bi bila pod zaštitom države kao spomenik kulture. Najpre se govorilo da će tu nići replika kuće, potom stambeno-poslovni objekat, a najnoviji plan je - ulica.
Slavica Đorđević, pomoćnica gradonačelnika za kulturu, kaže da će se na tom mestu naći i obeležje posvećeno poznatom umetniku.
"Smatramo da jednim obeležjem u vidu česme i biste Đure Jakšića uz stavljanje i prigodne table o podacima kada je on boravio u Kragujevcu, mislim da je sasvim solidan način da mi obeležimo prisustvo takvog jednog pesnika i slikara u Kragujevcu", smatra ona.
Kuća u kojoj je dve godine proveo rodonačelnik socijalističkog pokreta u Srbiji Svetozar Marković nije srušena, ali je uprava Narodnog muzeja iz dvorišta uklonila njegovu bistu, a kući promenila ime. Kragujevački pisac i bloger Nenad Glišić smatra da to što se ona danas posetiocima nudi kao kuća "prote Miloja Barjaktarevića" predstavlja pokušaj, kako kaže, prekomponovanja istorijskog pamćenja.
"Ironijski obrt u celoj situaciji jeste da je i prota Miloje Barjaktarević bio pristalica Svetozara Markovića zbog čega ga je i primio na stan, jer je Svetozar Marković već bio ozloglašen, već je morao da beži iz Srbije”, podseća Glišić.
Nova stambeno-poslovna zgrada zamenila je porodičnu kuću akademika Dragoslava Srejovića u kojoj je živeo do polaska na fakultet. Na ulazu u zgradu danas stoji samo gipsana figura poznatog "Lepenka", simbola arheološkog nalazišta svetskog značaja čijim iskopavanjem je rukovodio Srejović. Slikar Goran Rakić smatra da to nikako nije dovoljno.
"Smem da se kladim da 99 posto ljudi nema pojma šta on predstavlja. Bilo bi poželjno da grad, ako već nije mogao da spreči rušenje, postavi jednu tablu sa godinom rođenja i smrti, i šta ovo mesto znači, šta predstavlja", kaže on.
Pomoćnica gradonačelnika Slavica Đorđević veruje da je problem moguće prevazići.
"Naši mlađi sugrađani nisu upućeni, nisu čuli za tako nešto i naravno, ukoliko sa vlasnikom postojećeg objekta sklopimo dogovor, da može da stoji takva jedna tabla koja je neophodna", kaže ona.
O tome kako ne izgubiti identitet u borbi modernog i tradicionalnog Kragujevac bi možda trebalo da uči od gradova poput Beča. U ovom gradu je obeležena i zgrada u kojoj je poljski kompozitor Frederik Šopen živeo svega šest meseci. Umesto komentara, prenosimo deo pisma Đure Jakšića iz Kragujevca u kome kaže: "Svet je ovde dosta nemaran za sve što je lepo i plemenito."