Uroš Nejaki se vraća kući

– Kao mlad orlić bio je bolešljiv, a rendžeri koji obilaze specijalni rezervat prirode "Uvac” pronašli su ga i smestili u tamošnji centar za oporavak. Tamo su mu dali ime Uroš. Posle dva leta nege i pažnje vraćen je u prirodu, ali imao je peh da se sukobi sa jednim odraslim surim orlom. Izvukao je deblji kraj, ostao gotovo bez perja, ali je preživeo – priča dr Saša Marinković, iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, koji je ujedno i saradnik Fonda za zaštitu ptica grabljivica.

Alibaba – najčuveniji dugoletač Pre dve decenije u Srbiji je bilo samo nekoliko parova beloglavog supa i malo ko je verovao da će opstati na ovim prostorima. Srećom, danas u rezervatu „Uvac” ima 185 evidentiranih primeraka ove ptičje vrste. Neke su u Uvcu viđene samo kada su obeležavane, a neke su stalno tu. Pojedini supovi su pravi putnici, poput Alibabe, koji je prevalio 3.450 kilometara i za sada drži rekord. Neki su vezani za rodnu koloniju kao beloglavi sup Konstantin, koji je nedavno odleteo do Bugarske, preleteo 250 kilometara i vratio se kući istog dana.

Onako očerupan,nemoćan da poleti, duže od šest meseci obigravao je oko hranilištaza beloglave supove u rezervatu „Uvac”. Tada su mu i nadenuli nadimak Nejaki.

– Pošto mu je naraslo perje, počeo je da leti. Poslednji put je uočen dvadesetak dana pre nego što je prošle godine netragom nestao. Iznenadili smo se kada smo saznali da je, doduše prinudno, zbog povređene noge, sleteo 1.102 kilometra dalje, u Poljsku. Većina supova nisu te sreće kao Uroš i stradaju od otrova, lovaca, naletanja na dalekovode, vetrenjače, a Urošu je ovo treći put da dobije šansu za novi životni početak – zaključuje Marinović.

U Poljskoj su ga, povređenog, 6. avgusta, pronašli poljski državljani, dva muškarca i žena. Smešten je u Varšavski zoološki vrt, gde mu je ukazana pomoć. Na toj adresi, čeka sredu i povratni let za Srbiju.

Po sletanju na beogradski aerodrom, biće prebačen u rezervat "Uvac", a posle izvesnog vremena pušten u prirodu. Uroš je inače sedmi beloglavi sup iz kanjona Uvca koji je "zatražio" veterinarsku pomoć u inostranstvu. Lečili su se naši orlovi na ostrvu kod Atine, u Tel Avivu i u Izmiru.

– Lešinari su jedna od najugroženijih vrsta. Međunarodna saradnja na njihovoj zaštiti je neophodna jer ptice dnevno mogu da prevale 500 kilometara, a u migracijama i do 4. 500 kilometra, pa je saradnja svih zemalja na zaštiti ove vrste neophodna – ističe Marinković.

Vrsta od nacionalnog značaja Za beloglave supove vezana su brojna verovanja i tradicije, pa ne čudi zašto se smatra vrstom od nacionalnog značaja za Srbiju. – Opšta podrška očuvanju ove ptičje vrste omogućila nam je da beloglave supove danas možemo naseliti na Staru planinu, odakle su nestali pre 60 godina ili na područje Republike Srpske, koje su napustili pre dvadesetak godina – kaže Saša Marinković.