Odbio da kupi Mišelin jer su Francuzi lenji i mnogo pričaju. A Kineza plaća evro na sat
Tejlor, inače predsednik multinacionalne korporacije "Titan", uputio je pismo francuskom ministru industrije, u kome bez dlake na jeziku obrazlaže svoju odluku da nikako ništa ne ulaže u Francusku.
"Francuski takozvani radnici rade najviše tri sata dnevno, jedan sat se odmaraju za ručak, i preostala tri sata provode u priči... Sindikati su vam ludi”, napisao je Tejlor. U pismu dodaje da su za tih tri sata rada "francuski radnici preplaćeni". "'Titan' će zato kupiti indijsku ili kinesku fabriku guma", nastavlja svoju uvredljivu tiradu ovaj Amerikanac i dodaje: "Tamo ćemo radnike plaćati manje od jednog evra na sat, preplavićemo francusko tržište jeftinim gumama, uništićemo vaš 'Mišlen'".
Reakcija Francuza može se po jačini porediti samo sa onom eksplozijom gneva u Americi kada je Pariz odbio da se pridruži Bušovom napadu na Irak. Tada su Francuzi od Vašingtona proglašeni za izdajnike i egoiste. Narod se pridružio zvaničnim ratnim trubama pa je svaka reč koja podseća na "francuske dezertere" izbačena iz američkog rečnika. Preko noći su prženi krompirići, najpopularnija narudžbina u američkim restoranima brze hrane, promenili ime u "slobodarske krompire". Do tada je pomfrit nosio francuski predznak (French fries).
Nedugo potom stvari su se slegle, Bušova politika prema Iraku izgubila je podršku, Francuzi i Amerikanci postali su opet prijatelji, mada u Parizu oduvek vlada tiha sabotaža "američkog načina života". Ali posle ovog pisma, između Novog sveta i starog francuskog sveta retorika je uzavrela.
"Nečuveno, nedopustivo, uvredljivo", neke su od reči koje odzvanjaju zvaničnim medijima i francuskoj blogosferi. Francuski ministar za industriju Arno Montbur, kome je pismo američkog korporativnog tajkuna i bilo upućeno, otpisao je Tejloru da su njegovi komentari "ekstremistički i uvredljivi" i da ukazuju na Tejlorovo "apsolutno nepoznavanje francuske kulture".
Vođe sindikata traže od predsednika države Fransoa Olanda da lično uputi notu beskrupuloznim američkim korporativnim manipulatorima. A 1.500 stotina radnika u Normandiji, čiju fabriku ne želi da preuzme američki milioner, nadaju se otkazu i dobroj staroj naknadi za nezaposlene po važećim zakonima Francuske koja još održava reputaciju socijalno odgovorne države.
Ipak, da li su francuski radnici zaista lenji i preplaćeni, pitaju se Englezi, uvek spremni da rasprostru crveni tepih za otpadnike sa dubokim džepom koji neće da plaćaju namete od 75 odsto na primanja veća od milion evra.
Prema podacima OECD-a koji je uporedio radne uslove i produktivnost u 34 industrijalizovane zemlje, manje radnih sati od Francuza imaju Norvežani, Nemci i Holanđani. Francuzi su na odličnom sedmom mestu po produktivnosti, mada ipak zaostaju za Amerikancima. Ipak, američki biznismen, čiji je nadimak Grizli zbog njegove korporativne zagriženosti, pogodio je u živac građane Francuske. Danas je u drugoj ekonomiji evrozone bez posla tri miliona ljudi, ili deset odsto radno sposobnih Francuza. Nikome nije svejedno ako još hiljadu njih izgubi posao, a dobiju ga za evro na sat Indijci ili Kinezi.
Od sad će, kako je pripretio Pariz, inspektori otvoriti duple oči kad uvoze gume za poljoprivredne mašine iz Amerike.