I školarina i hranarina

Jedina ima redovan prihod: Aleksandra Božilović sa sestrom Kristinom

Život nije mazio baka Veru, njenu snahu Gordanu i unuke Aleksandru i Kristinu, posebno od kada im je prošle godine umro Dragan, sin, suprug i otac u najboljim godinama za rad.

Samohrana majka Gordana, obrađujući baštu i radeći po kućama obezbeđuje koliko-toliko pristojan život svojoj porodici. Ipak, najveća pomoć i radost je kada stignu stipendije za 16-godišnju Aleksandru, odličnu učenicu drugog razreda Gimnazije u Vladičinom Hanu.
Stipendiju od po 100 evra redovno šalje doktorka Jasmina Živojinović iz Esena u Nemačkoj, omogućuju ovoj ozbiljnoj i ambicioznoj devojčici da se školuje, ali i da pomaže porodici, posebno svojoj bolesnoj sestri 22-godišnjoj Kristini i baki Veri preko čijih leđa je prošlo sedam teških decenija.

Reporteri "Vesti" su uručili Aleksandri stipendiju stiglu od dr Živojinović posredstvom naše Redakcije u iznosu od 200 evra, za mesec februar i mart, kako je donatorka napisala.

Dok su primale novac, Gordani su zadrhtale ruke, a pomešana tuga i radost ocrtavale su se na licu majke mučenice.

Od džeparca kupuje lekove

Stipendiju od po 100 evra Aleksandri redovno šalje i anonimni donator iz Beograda. Iako Božilovići to ne kriju, dr Živojinović nastavlja da šalje obećanu mesečnu sumu, kao što ni beogradski humanista nije odustao od stvaranja uslova u kojima će Aleksandra završiti srednju školu, a potom i fakultet, svoju trenutno najveću želju, iako ima školarinu iz Esena.
- Od svoje stipendije, Aleksandra, štedljiva i skromna, često kupi lekove sestri i baki. Neće da uzme novac od mene, kaže da je uštedela od dela koji je odvojila sebi za džeparac - priča majka Gordana.

Noću uči i smiruje sestru

Da li će i koliko dugo Kristini biti bolje, ni lekari ne mogu pouzdano da kažu. Dok noćima ne spava, često je pored nje Aleksandra koja je bodri i na svoj nenametljiv način uspeva da je umiri. U to gluvo doba noći, Aleksandra uspeva i da uči. Iako u školu odlazi umorna i neispavana, to se na ocene ne odražava. Stavila je sebi u zadatak da mora opravdati ulaganja i očekivanja svojih dobrotvora, ali i da bi ispunila želju ocu Draganu na samrti da završi fakultet kako bi jednog dana pomogla majci i imala mogućnost da se stara o sestri.
- Daj bože da i baka doživi da završim fakultet i zaposlim se - kaže Aleksandra.

- Uh, hvala doktorki Jasmini, neka ima za Aleksandru, za školu, ali i za ostalo, mlada je treba da se lepo i uredno obuče, zimi toplo, leti lagano... Muke naše su bile u januaru i evo u februaru. Razbolela se Kristina, a i baka Vera nije bila dobro, šećer raste, pa zalegla - uzdiše Gordana, skrhana brigama koje su je opet napale.

Kristina, koja ima psihičke smetnje i napade teške depresije, noćna je mora Gordane. Jedno vreme je bila mnogo bolje, delovalo je da se oporavila, a onda se bolest iznenada vratila sa još težim simptomima.

- Uh, srce me boli za to dete. Kao da je nešto ureče, pa pored nje i nas sve. Čudna je to bolest, depresija... Plač, potištenost, spremnost na sve... Noćima nisam spavala, vodila je lekarima, stigli smo i do Beograda. Novac koji sam imala u rezervi, a stizao je od čitalaca "Vesti", ono malo crkavice potrošila sam. Nije mi žao samo da mi je dete bolje - priča Gordana.

A da jedna nevolja prati drugu pokazuje i bolest bake Vere, držeće starice kojoj je porastao šećer od briga te skoro cele zime ne ustaje iz kreveta. Gordana je neguje, vodi računa da redovno uzima terapiju i da ne ostane bez lekova.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

I ovog puta ona se zahvaljuje dobrotvorima koji su im pomogli kad im je bilo najteže, posebno na stipendiji za Aleksandru. Dok govori o mlađoj ćerki suze su joj u očima jer će deo tog novca otići na spremanje godišnjeg pomena Draganu.

- Početkom marta je godina dana od kako nas je napustio, moramo da ispoštujemo sve kako treba, selo je ovo, narod gleda na sve, neću da nam dođe neka loša reč i povredi nas. Spremićemo sve, onako kako treba i kako je naš Dragan zaslužio. Neka nam ne zamere dr Jasminka i drugi donatori, mi se moramo ponašati po pravilima sredine u kojoj živimo - kaže Gordana.

U svemu će joj pomoći Aleksandra, i to ne samo novčano, nego i oko spremanja hrane, preuzeće i brigu o baki Veri i o Kristini dok se parastos ne obavi.

Mnogo je toga palo na pleća Gordane, koja je vidno smršala, ali i na nejaka pleća Aleksandre koja uprkos svemu ne posustaje u učenju i ređa sve same petice.

Rastanak od ove skromne porodice nije lak. Samo što su napravili jedan korak napred, zahvaljujući ljudima dobrog srca, bolest ih je vratila korak nazad.