Od Nasera bežali i Srbima
Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA, ispričao je da je te spiskove sastavila takozvana srebrenička mafija koju je opisao kao "gospodare života i smrti" u ovoj demilitarizovanoj zoni.
Koliko je ta mafija bila jaka, ali i koliko su je se plašili i sami Bošnjaci svedoči i gotovo neverovatan podatak da su tokom 1994. godine zabeležena masovna dezerterstva muslimanskih vojnika iz Srebrenice.
"Vesti" su došle u posed originalnih dokumenata koje su pripadnici Vojske RS zaplenili prilikom oslobađanja ovog grada 1995. godine, iz kojih se nedvosmisleno može zaključiti da su dezerterstva ne samo bila masovna pojava, već i ozbiljan problem tadašnjoj komandi Drugog korpusa Armije BiH.
Većina tih spisa nosi oznaku "vojna tajna - strogo poverljivo", a Organi bezbednosti Osme operativne grupe Srebrenica su ih, bukvalno jedan za drugim, slali komandi Drugog korpusa Armije BiH.
U jednom od ključnih, zavedenom pod brojem "130-13-37-94, pomoćnik komandanta za bezbednost 8. operativne grupe, Nedžad Bektić ovako piše svojoj komandi u Tuzli:
"Navedena lica su 18. 6. 1994. godine oko 18 časova napustila demilitarizovanu zonu Srebrenice na prelazu Buljim i uputila se u pravcu Konjević Polje ka Tuzli. Sva navedena lica su posjedovala naoružanje. Demilitarizovanu zonu su napustila bez odobrenja nadležne komande, odnosno ustanove, samovoljno. Zahtjevamo da preduzmete sve odgovarajuće mjere u cilju sprečavanja daljnjeg napuštanja demilitarizovane zone kao i gubljenja nevinih života", stoji u dopisu u kojem su navedena imena muslimanskih vojnika koji su u dezertiranju videli spas od Nasera Orića.
"Napominjemo da je ovo prva grupa u 1994. godini koja je prešla na teritoriju Tuzle i ukoliko ne preduzmete adekvatne mjere, ovakve pojave bi mogle biti češće, što bi prouzrokovalo osipanje jedinica, pad morala kod vojske, što bi direktno uticalo na promjenu borbene gotovosti jedinica, u zoni odgovornosti Osme operativne grupe Srebrenica", zaključio je u dopisu Nedžad Bektić, koji je i imenovao 11 muslimana od kojih je većina bila u izviđačko-diverzantskoj četi 284 Istočnobosanske lake brigade uključujući i načelnika finansijske službe ove jedinice, izvesnog Čohadarovića.
Pomoćnik komandanta za bezbednost, Nedžat Bektić, potom, gotovo u pravilnim vremenskim razmacima šalje niz sličnih poverljivih dokumenata: br 130-13-62/94, 130-13-27/94, 194-04/94, iz kojih se vidi da je spisak dezertera iz dana u dan bivao sve veći.
Uz brojna dezerterstva, pod oznakom poverljivo, oficiri bezbednosti raznih jedinca u Srebrenici su izveštavali i o brojnim predajama muslimanskih boraca "četnicima" odnosno pripadnicima Vojske Republike Srpske.
U izveštaju komande 181. istočnobosanske lake pešadijske brigade, pomoćnik komandanta za bezbednost Avdulah Ahmetović u dopisu pod brojem 16/4/1994, izvestio je svoje pretpostavljene o dezerterstvu trojice vojnika, koji su se "predali četnicima, koji su ih odmah sutradan pustili na slobodu".
U Srbiju i MakedonijuMilivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja, kaže za "Vesti" da je priča o dezerterima iz Srebrenice jedna od najmisterioznijih i najneistraženijih tema tokom rata u Bosni.
Fiktivnih 45.000 ljudiMilivoje Ivanišević je predočio "Vestima" i originalni dokument iz januara 1994. godine koji je potpisao tadašnji predsednik srebreničke opštine Fahrudin Salihović u kome on priznaje da su Muslimani manipulisali brojem stanovnika Srebrenice. |