Kumstvo sa vešticom
Odbranu od veštica uzimaju Srbi veoma ozbiljno, i upotrebljavaju razna sredstva, a na prvom mestu su naročite bajalice, zvane basme, i utuci. Najjači utuk je beli luk i glogovina. Belim lukom mažu sebe, a naročito decu, i to onda kada su veštice u pokretu, na bele i božićne poklade, a glogom se okite prozori i vrata. Ovo oružje je veoma staro, i bilo je poznato još Rimljanima, dok je beli luk i kod Grka i i Rimljana i kod Indijaca smatran za veoma pouzdan rasterivač.
Protiv veštica se upotrebljava i rog, koji Srbi stavljaju na žar da bi se razvio neopisiv smrad. Vuk Karadžić tumači: "Vještici je nagrđi ovi smrad, i ko se od njih boji, često gori rog u kući". U Primorju se protiv onih na koje se sumnja da su vetice bacaju rozi, tj. upiru ispruženi mali prst i kažiprst, dok se drugi prsti uvuku. Taj gest su primorci naučili od Italijana, koji ga često i danas upotrebljavaju.
U odbrani od veštica koristi se i so, ali ne kao rasterivač, nego kao pokušaj pomirenja sa njom. Kod germanskih naroda, veštici koja uđe u kuću valja dati parče hleba po kome su posuta tri zrnca soli, pa ona ne može ništa da naudi. Da se preko soli i na Balkanu prijateljevalo sa vešticom savez, pokazuje i jedan mostarski običaj: kad se pojavi veštica, "ponudi joj soli, pa će te se okaniti - so bi je splela".
Slično je i kod Srba: "Kad vide uveče leptira gđe leti po kući, ponajviše misle da je vještica, pa ako se može, uhvate ga, te ga malo napale na svijeći ili na vatri, pa ga puste govoreći: Dođi sjutra da ti dam soli, tumači Vuk. Savez može da se napravi i ako se veštici podilazi, kao kada se kod Srba ne naziva pogrdno, nego umiljato, na primer "kuma".