Italija i Vatikan konačno rešili teritorijalni spor oko zida
Paseto je dugačak oko 800 metara, od kojih oko 70 iznad vatikanske teritorije, širok je 3,5 metra, a visok oko 14. Gornji sprat prolaza je otvoren, a odmah ispod njega je zatvoreni hodnik, samo s puškarnicama. Izgradio ga je papa Nikola III Orsini 1277. godione, ali neki delovi datiraju još od ostrogotskog kralja Totila iz 549. godine.
Sada je samo kuriozitet, ali taj Paseto je više puta spasio glavu papama. Aleksandar VI Bordžia je tuda pobegao u avgustu 1494, kada ga je po Rimu ganjao francuski kralj Šarl VIII Valonski. Tokom velike pljačke Rima 6. maja 1527. godine papa Klement VII de Mediči uspeo je da spasi glavu samo zahvaljujući požrtvovnosti svoje Helvetske kohorte: 147 njenih pripadnika je poginulo dok su štitili papino bekstvo kroz Paseto u Anđeosku tvrđavu, a samo 42 preživela uspela su da uđu u tvrđavu, zabarakadiraju vrata za sobom i poglavarom Katoličke crkve.
Papa je ostao zatvoren u tvrđavi sedam meseci. Da bi dobio slobodu morao je da potpiše formalnu kapitulaciju i plati još 300.000 dukata.
Kada su italijanski premijer Benito Musolini i kardinal državni sekretar Vatikana Pietro Gaspari 11. februara 1929. potpisali Lateranske ugovore, kojima je utvrđena granica novonastale Države Vatikanskoga Grada, Paseto nije spomenut, i to je otvorilo granični problem: obe države su ga svojatale. Vatikan ga se odrekao razmenom nota s Italijom 1991. godine, osim prvih 70 metara koji su nad vatikanskom teritorijom.
Papa Jovan Pavlo II je zaključio da je Paseto u tako lošem stanju da bi trebalo mnogo novaca za njegovu popravku, pa je bolje da to plate italijanski poreski obveznici. Italija se već 1997, obavezala da popravi Paseto, a sporazumom potpisanim u četvrtak određeno je da će obe države zajedno upravljati i omogućiti turistima da ulaze u Anđeosku tvrđavu. Time je, zapravo, posle 84 godine razrešen teritorijalni spor oko 800 metara zgrade.