Podhum - selo u kom momci odbijaju da se žene
Stanovnici ovog mesta u kom žive Hrvati i Bošnjaci pokazuju neobičan osećaj ponosa zbog činjenice da ih "niko nije uspeo da ih prevari". Shvataju, kako kažu, da taj njihov ponos mogu da razumeju i mnogi oženjeni muškarci širom sveta. Ali, postoji i druga strana medalje, istina o tome zašto Podhumljani ne žele da se žene.
Kada su Miroslava Perkovića zvanog Babo pitali da li je Podhum, zaista, mesto s toliko neženja, spremno je prihvatio razgovor: "Na pravom ste mestu. Tačno je da ovde ima toliko neoženjenih muškaraca. Većina meštana nekada je radila u Nemačkoj i Austriji i tako su izdržavali porodice. Očevi današnjih neženja bili su sinovi tih ljudi. I svi su živeli od tih plata, a kasnije i penzija. Neženje i njihovi očevi zbog toga nemaju nijednog dana radnog staža", objasnio je popularni Babo.
On je novinare uputio na lokal po imenu "Tri ruže", gde većinom sede neženje. Iako su ponosni na svoj "uspeh", odbili su da razgovaraju o tome. Valjda da se pripadnice lepšeg pola ne bi dale u nekakav lov na Podhum. Zato su o ženidbi razgovarali oni koji imaju životne saputnice.
Vlasnik "Tri ruže" Vlado Perković nije štedeo reči. On kaže da je problem neženja nastao početkom rata u BiH. Perković tvrdi da muškarci u selu, kao i u drugim delovima BiH, danas ne vide perspektivu.
"Krenuo je taj nesretni rat, a svi znamo šta je napravio. Napravio je veliko zlo. Kome nije poginuo neko iz porodice, odrazilo mu se na drugim stranama. Uništio je fabrike, sve je privatizovano, a sve je propalo. Dok je bilo bolje stanje u Hrvatskoj, momci su išli tamo i nešto se radilo. Sad ni Hrvatska nije u dobroj situaciji", objašnjava Perković.
Mentalitet Podhuljana je takav. Ukoliko sebi nije osigurao egzistenciju, neće ni da se ženi. Neće da stvaraju sirotinju. Perković kaže da se on osvrtao i na izreku da "svako dete ima svoju nafaku".
"Ovde ima mnogo više muških nego ženskih. Nema žena dovoljno, a problem je i ekonomske prirode. Ne traže žene nigde drugo, jer ne znaju dalje od kuće. Znaju do Splita. Sve je to neuko i neškolovano. Većina školovanih ide dalje, vani", tvrdi Perković.
Žene su ipak snalažljivije pa se udaju. Neke u Bosni, a neke u Dalmaciji.
"Za 20 godina u selu će ostati 500 - 600 ljudi. I ovako, po poslednjem popisu, u selu ima 2.200 ljudi. Od tih 2.200, najmanje ih je 1.000 staraca. A od mlađih je preko 350 neoženjenih. Imamo školu koja je ranije imala više od 900 učenika. A sad ih ima 250. Čak i po dva razreda zajedno idu u jednu smenu. Područne škole se zatvaraju, jer nema dece", upozorava Vlado Perković.
Ali, možda za selo, ipak, ima nade. Boreći se za egzistenciju Perkovićev prijatelj Zdravko Velić tokom rata je iznajmio lokal i otvorio kafanu. Malo po malo, ljudi su počeli da dolaze na druženje i muziku. Velić je u Kaštelima upoznao devojku iz Belorusije, koja je došla kod njega. Zaljubio se i oženio ju je. Potom je ona u Podhum dovela još 11 svojih prijateljica iz Belorusije koje su se udale za meštane. Danas Velić ima misiju da na sličan način spasi svoje selo. Osnovaće agenciju za spajanje parova.
"Nameravam da otvorim agenciju. Dovodiću neveste iz one države koja se nekom sviđa. Sve legalno. Gledaćemo da te devojke udamo za one koji su bolje situirani i imaju kuće, da ih ne bi unesrećili", objasnio je Velić svoju ideju.
On tvrdi da su za veliki broj neoženjenih mladića krive i njihove majke. Mame su ih, rekao je Velić, razmazile. Koji se ne oženi, mama mu da nadimak Braco. Deo krivice, istakao je Velić, pripada i onim majkama koje su birale neveste.
"A kada zađu u godine onda je daj šta daš. Muškarci nemaju posla i boje se žena. Ima ih, koje ja poznajem, pod stare dane imaju simpatiju i ne smeju da im priđu. Nemaju iskustva iz mladih dana. A sa agencijom im planiram dosta pomoći", tvrdi Velić kroz smeh.
A deo odgovornosti je, kao kažu seoski "sociolozi", i na današnjim devojkama. Perković kaže da više piju nego muškarci. I to je jedan razlog. "Momci neće da se žene ženama koje konzumiraju alkohol i cigarete. E, tako će sad naš Zdravko, zvani Vabec, otvoriti tu agenciju i te Ukrajinke i Beloruskinje da usreći tu, da nas ne pobije ta bela kuga, kako je moderno nazivaju. Ta bela kuga je sam đavo", zaključuje Vlado Perković.